Sumatraizam

Pesnički program Miloša Crnjanskog podrazumeva:
-novi odnos prema jeziku, rečima, osećanjima, mišljenju, stremljenje ka budućnosti,
-novi duh, zanos, moral,
-novi ritam rečenice i jezik koji odražava ritam raspoloženja,
-umesto jasnih i definisanih stavova – lelujave boje snova i slutnji,
-unutrašnju perspektivu,
-jezik oslobođen okova koji otkriva tajne skrivene u rečima (sinestezija...)
-težnju za daljinama, beskraju, visinama, slobodi bića,
-raspetost između stremljenja ka dalekim prostorima i čežnje za zavičajem.

„Najnovija umetnost, a osobito lirska poezija, pretpostavlja izvesne nove osetljivosti. Oni koji ne mogu da dišu izvan predratne umetničke atmosfere, prilaze joj uzalud.
Svud se danas oseća da su hiljade i hiljade prošlekraj lešina, ruševina, obišle svet i vratile se doma, tražeći misli, zakone i život kakvi su bili. Tražeći staru, naviklu, književnost, poznate, udobne senzacija, protumačene misli. Lirsku poeziju večnih, svakidašnjih metafora, ono drago cile-mile stihova, slikova,hrizantema, koje su cvetale u našim nedeljnim dodacima. Ali su došle nove misli, novi zanosi, novi zakoni, novi morali! Može se biti protiv nas, ali protiv naših sadržaja i intensija, uzalud!
Svet nikako ne želi da čuje užasnu oluju u našim glavama. Tamo se tresu, ne politička situacija, niti književne dogme, nego sam život. To su mrtvi, koji pružaju ruke! Treba ih naplatiti!“

„Odelili smo se od ovog života, jer smo našli nov. Pišemo slobodnim stihom, što je posledica naših sadržaja! Tako se nadamo doći do originalnih, a to znači „rasnih“, izraza. Nismo odgovorni za svoje „ja“! Ne postoje nepromenljive vrednosti!“

„Pokušavamo da izrazimo promenljivi ritam raspoloženja, koji su davno pre nas otkrili. Da damo tačnu sliku misli, što spiritualnije. Da upotrebimo sve boje naših snova i slutnji, zvuk i šaputanje stvari, dosad prezrenih i mrtvih.“ M.Crnjanski