Rad učenika u okviru nastavnog projekta UČIMO DA UČIMO!

Radni naslov: Misli avangardno!



U projekat su bili uključeni učenici trećeg razreda koji pohađaju smer za modni dizajn proizvoda od kože. Istraživanje o prvoj temi trajalo je od 8. februara do 21. marta 2015. godine.




PRVA TEMA:


Lice i naličje društvenog, ekonomskog i naučnog napretka.

Šta je to bilo dobro napredno i humano,

a šta nazadno i destuktivno u ovom razdoblju?



photovisi-download (1).jpg



Učenici koji su se opredelili za istraživanje ove teme urediće stranicu svojim prilozima (tekstovima, fotografijama, vezama ka drugim sadržajima...).

Trudite se da sadržaj organizujete estetski skladno i logički povezano. Ako želite, možete se potpisati ispod svojih priloga.

Želimo vam uspešno istraživanje!






Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka?


Prva polovina dvadesetog veka ispunjena je sjajnim dostignućima nauke, ali i užasom ljudske destruktivnosti. To je vreme ratova, priprema za ratove i popravljanja posledica ratnih razaranja. Razuman čovek mora da se zapita šta to ljude tera da uništavaju svet u kome žive, svet koji je neko pre njih mukotrpno stvarao. Previše je za jednu istoriju, ako za samo tridesetak godina doživi dva naužasnija svetska rata!

Prvi svetski rat bio je najstrašniji globalni digađaj koji pamti istorija i bilo bi sasvim normalno da je nakon njega usledila želja za mirom i pozitivnim promenama. Ali, suprotno razumu, politička klima u Europi i svetu nije bila nimalo miroljubiva. Upravo zemlje koje su bile poražene u ratu počele su da razivijaju nove osvajačke težnje koje će dovesti do još pogubnijeg svetskog sukoba - Drugog svetskog rata. Takođe, u zemljama trećeg sveta u Africi i Aziji) počinje razvijanje nacionalne svesti, a to ih uvodi u brojne lokalne ratove. Sve to utiče i na raspad velikih imperija, što se dojučerašnjim vladarima sveta nimalo ne dopada. Njihova pohlepa i volja za moć danas je uzrok mnogih nesreća.


Iz Vikipedije:

Kada je 1918. godine završio Prvi svetski rat, britanski premijer Dejvid Lojd Džordž rekao je u govoru u Parlamentu da je upravo završio poslednji rat u istoriji čovečanstva. Prvi svetski rat bio je najstrašniji rat u dotadašnjoj istoriji. Poginulo je oko 10 miliona ljudi, milioni su postali invalidi. Tada još niko nije ni naslućivao da će za samo dvadesetak godina uslediti Drugi svetski rat, još strašniji od Prvog.
Razvijena društva, užasnuta strahotama rata, bila su odlučna da učine sve da se ubuduće izbegne sukob.
Vođe pobedničkih sila: Velike Britanije, Francuske, SAD-a i Italije zajedno s predstavnicima drugih država sastali su se početkom 1919. godine u Parizu da postave temelje trajnog mira, te odrede sudbine poraženih. Glavnu ulogu igrali su predsednici vlada Francuske Žorž Klemanso, Velike Britanije (Dejvid Lojd Džorž) i predsednik SAD-a Tomas Vudrou Vilson.
Sa geografske karte su nestala četiri velika carstva. Nemačka i Austro-Ugarska i njihov saveznik Osmansko carstvo poraženi su u ratu, pa su morali prihvatiti uslove mira nametnute od strane pobednika. Zbog Oktobarske revolucije iz kruga pobednika ispala je članica Antante, Rusija
Nemačkoj, čije su se imperijalističke težnje s pravom smatrale glavnim uzrocima rata, postavljeni su vrlo teški uslovi mira. Na temelju sporazuma potpisanog 28. juna 1919. godine u Versaju, Nemačka je izgubila sve svoje kolonije. Morala je platiti veliku ratnu odštetu, a morala je prihvatiti i značajna ograničenja u razvoju vojske i naoružanja. Izgubila je takođe Alask i Loren dve pokrajne koje je oduzela Francuskoj 48 godina ranije, i manja područja u Belgiji i Danskoj. Obnovljenoj Poljskoj pripali su takođe delovi predratnog Nemačkog Carstva na istoku, dok je Gdanjsk postao slobodni grad.
Iako je Rusija bila članica pobedničke Antante, nije učestvovala u stvaranju novog poretka zbog toga što su vlast u njoj preuzeli boljševici. Štaviše, stanje koje je u njoj zavladalo omogućilo je osamostaljenje mnogih naroda koji su pre rata živeli pod ruskom vladavinom. Već 1917. godine nezavisnost je proglasila Finska, a sledeće godine Estonija, Letonija i Litvnija kao i obnovljena Poljska. Svoju državu nastojali su stvoriti i Ukrajinci. Međutim, ti su se narodi morali boriti ne samo s boljševicima koji se, usprkos deklaracijama, nisu želeli odreći ni komadića teritorija carske Rusije, već i s ruskim monarhistima, koji su želeli vratiti vlast cara.
Nakon Prvog svetskog rata nezavisnost je stekao i Island, koji se dotad nalazio pod vlašću Danske. Godine 1920. autonomiju je dobila Irska, a već sljedeće godine proglašena je Nezavisna Država Irska, koja je do 1937. godine imala status dominiona (bila je deo britanske Zajednice naroda). Kao posebna država izdvojen je i Vatikan (1929.), sedište pape .
Mir, dakle, mnogima nije odgovrao!
Versajski poredak se vrlo brzo našao na meti kritika, posebno Njemačke i Sovjetske Rusije, ali i drugih država koji su izgubile delove teritorija. Mnogi su težili reviziji (promeni) granica. Umesto da nastupi obnova i mir, svet se pripremao za novi pokolj.

Ilustracija atentata u gradu Sarajevu 28. VII 1914. godine.
Ilustracija atentata u gradu Sarajevu 28. VII 1914. godine.

Međunarodna kriza i početak Prvog svetskog rata

Istraživanje Marie lazić:


Prvi svetski rat bio je najveći sukob u dotadašnjoj istoriji čovečanstva.
Trajao je od 1914. do 1918. godine, pune 4 godine.
U njemu je učestvovalo 36 država u kojima je živelo 3/4 ondašnjeg stanovništva.
Do rata je došlo zbog sukoba evropskih sila oko ekonomske i političke dominacije nad Evropom.
Formalni povod za ovaj rat bio je sarajevski atentat, koji se dogodio 28. VII 1914. godine, koji je potsećanja radi izveo pripadnik organizacije Mlada Bosna Gavrilo Princip.
U ovom atentatu je ubijen austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga vojvodkinja Sofija.
Koristeći ovaj nesrećni događaj Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, mesec dana po atentatu na prestolonaslednika, iako srpska vlada nije bila odgovorna za atentat.
Ovaj je rat potom prerastao u evropski a ne dugo zatim i svetski.


Objavljivanje rata Srbiji

Austro-Ugarska je tog 28. jula objavila rat Srbiji, a time je, kako će se ispostaviti, počeo i Prvi svetski rat. Objava rata upućena je Beogradu u prepodnevnim satima, običnom telegrafskom poštom.
Telegram je sadržao tri rečenice. U prvoj je stajalo da vlada Srbije nije "na zadovoljavajući način odgovorila na notu" iz Beča, dostavljenu 23. jula, odnosno na ultimatum.
Potom je sledio stav da je otuda Austro-Ugarska "prinuđena da se osloni na silu oružja".
A treća, poslednja rečenica glasila je:
"Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom." (Dodala Dragana Matko)

Istraživala Irina Bjeljac:


OBOLJENJA, BOLESTI TOKOM RATA:

Laboratorije u srpskoj vojsci nisu postojale pre 1914. godine, iako su u to vreme vojske velikih evropskih država već imale vrlo dobro uređene ustanove te vrste. U toj situaciji, krajem 1914. godine našu vojsku i narod „pogađa“ katastrofalna epidemija pegavog tifusa koja se kao požar raširila po celoj Srbiji i prosto „sagorela“ zemlju. „U bolnicama su se dešavali jezivi prizori masovnog stradanja i umiranja, kako bolesnika, tako i bolničkog osoblja“.
Procenjuje se da je bilo obolelo 25 odsto od 4.500.000 stanovnika a da je ukupni broj umrlih iznosio 150.000, među kojima 30-35 hiljada vojnika.
Tokom leta 1915. godine počela je vakcinacija protiv tifusa i kolere. Međutim, potisnuti nadmoćnim agresorom, ostaci srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. bili su primorani na povlačenje preko Albanije i Crne Gore ,zajedno sa izbeglim narodom.
Čekajući evakuaciju, na albanskoj obali Jadrana umrlo je nekoliko hiljada srpskih vojnika, a masovno umiranje od zaraznih bolesti, uključujući i tifus, nastavilo se u prva dva meseca 1916. na ostrvima Krfu, Lazaretu i Vidu.
Tokom rata na Solunskom frontu morbiditet od malarije iznosio je oko 65%, a mortalitet oko 1,5% od ukupnog brojnog stanja, odnosno 25% od celokupnog mortaliteta.
Prva organizovana preventivna služba u srpskoj vojsci počinje sa radom tek na Solunskom frontu i vezana je za ime doktora Ludwika Hirszfelda, u to vreme docenta u Cirihu, koji je dobrovoljno sa suprugom Hankom došao u Srbiju krajem 1915. godine. U jednom delu vojne bolnice, locirane u selu Sedes kraj Soluna on je uz pomoć potpukovnika Stajića 1916. godine organizovao prvu bakteriološku laboratoriju srpske vojske, namenjenu u početku isključivo potrebama bolnice. Kasnije, maja 1917. godine u Solunu je otvorena velika srpska bolnica „Prestolonaslednik Aleksandar“, u kojoj je počela sa radom i „Centralna laboratorija srpske vojske“.

Španska groznica

U 20. veku tri pandemije gripa pogodile su čovečanstvo: 1918. španska groznica, 1957. azijski grip, i 1968. hongkonški grip.
Grip se po prvi put u srpskoj vojsci pojavio aprila 1918. godine kod naših vojnika na Krfu. U jednoj srpskoj pekarskoj četi, ulogorenoj na dva kilometra od grada, pojavila su se iznenada akutna respiratorna oboljenja praćena visokom temperaturom, glavoboljom, prostracijom, bolovima u celom telu, kijanjem i lakim kašljem. Za dva dana obolelo je 150 ljudi a 95 je zbog težeg oblika bolesti palo u postelju, međutim, smrtnih slučajeva nije bilo.
Tokom pandemije gripa 1918. godine najviše su obolevali mladi ljudi od 15-36 godina, što ukazuje da je kod starijih osoba izvestan imunitet prema gripu ipak postojao.
Problem dizenterije ostao je, tokom celog Prvog svetskog rata nerešen u svim armijama, na svim ratištima, pa i na Solunskom frontu, jer su sve tadašnje epidemiološke mere bile slabe i nedovoljne.
Na Solunskom frontu 1917-1918. godine pominje se i pojava obolevanja naših vojnika od denge i papatačijeve groznice, ali o broju obolelih nema preciznih podataka.
Najgora epidemija u istoriji - španska groznica
Uprkos imenu, nije nastala u Španiji. Veruje se da je u pohod po svetu krenula iz američkih vojnih baza i proširila se prvo po Evropi kada se Amerika uključila u rat. Samo mesto nastanka zaraze bila je najverovatnije oblast Haskel u Kanzasu, poznata po uzgoju svinja, živine, stoke i po žitaricama, gde se grip pojavio u januaru 1918. godine. Zato su se, 4. marta iste godine, javili prvi slučajevi oboljenja među vojnicima u obližnjem regrutnom centru – bazi Fort Rajli. Razbolelo se 107 vojnika. Prekomande vojske u druge baze prenele su grip dalje. Zaraza se zatim proširila na čitavu Severnu Ameriku, Evropu, Aziju, Afriku, čak na arktički pojas i južni do Tihog okeana. Ratna dejstva samo su pomogla u tome – odnosno dotur hrane, ratne tehnike i trupa na front. Širenju gripa posebno je pogodovala dugotrajna rovovska borba u zapadnoj Evropi. Naziv španski grip (groznica) nastao je kada se zaraza iz Francuske prenela u Španiju, gde je obolelo više miliona ljudi. Ali, Španija nije bila u ratu, ni njena štampa pod cenzurom. Zato se nisu krile vesti o pogubnoj bolesti, što bi inače moglo loše da utiče na borbeni moral vojske. U savezničkim zemljama bilo je drugačije jer se pomišljalo da se Nemačka, posle hemijskog, odlučila za upotrebu nepoznatog – biološkog oružja. ( dodala Dragana Matko)

Anaerobne infekcije

U pogledu anaerobnih infekcija u srpskoj vojsci na Solunskom frontu konstatuje se da je bilo slučajeva gasne gangrene i tetanusa, kao i da se opšti karakter rana kod ranjenika na Solunskom frontu, u odnosu na one sa kojima se sretao ubalkanskim ratovima, iz osnova promenio.
Po zaposedanju Solunskog fronta broj bolesnika od veneričnih bolesti u našoj vojsci počeo je postepeno da raste, zahvaljujući pre svega činjenici da je tokom 1917. i 1918. veliki broj prostitutki različitih narodnosti preplavio mnoge krajeve Soluna.
Obolevali su najčešće oficiri, ljudstvo u pozadini, kuriri i imućniji vojnici, zahvaljujući slobodnijem kretanju i materijalnim sredstvima.
Bilo je dosta i obolelih od tripera, koji nisu uračunati, pa sve skupa može se zaključiti da je broj veneričnih bolesnika u Solunu u toku poslednje godine pred ofanzivu 1917/1918. iznosio verovatno oko 1500.

Istraživanje Dragane Matko:

Svet između dva Svetska rata

Nekim zemljama rat je doneo i ekonomske benificije. Dolar je postao zajedno uz funtu glavni instrument promene u internacionalnim transakcijama a „New York Stock Exchange“ (Njujorška berza) postala je svetski lider. Četiri imperije koje postojale pre kraja konflikta ( Austro-Ugarska , Nemačka , Turska i Rusija) nestale su , ustupajući mesto republikama.
Kraj rata izmenio je mapu Evrope i kolonija.
Posleratno društvo patilo je od takozvane „duboke krize savesti“
Posledice rata dovele su u pitanje politički model , socijalni i ekonomski.
Pojavio se čudan socijalni tip : neprilogađavanje na mir i nostalgija rata , koji je formirao nacionalne pokrete , osvetničke i radikalne koji su napredovali između dva međuratna perioda.
Gubitak ljudskih vrednosti ogledao se u umetnosti , litetraturi i muzici koji služili kao podstrek pravcima kao što su ekspresionalizam i nadrealizam.

Šta je sve obeležilo vreme od 1900. do 1945. godine?


-Veliki napredak postignut u nauci i tehnici u savremenom dobu bio je rezultat naprednih studija , istraživanja obavljenih u poslednjih sto godina , istih onih koji su našli izraz i primenu svojih izuma , naupečatljivija okrića velikih umova tog vremena.

-Fizika je takođe postigla veliki napredak , tačnije na poljima elektriciteta , termodinamike i optike.

-Radijum je nemetalni emiter energije koji dolazi od uranijuma . Njegovo otkriće bilo je veoma važno za napredak nuklearne (atomske) energije , ali je i uspešno poslužio u borbi protiv kancera (raka) u njegovoj ranoj fazi.

-Pojavljuju se veliki i moderni gradovi-metropole: Pariz postaje poznat poznat kao grad svetlosti.

-Pariz postaje i prestonica mode: Koko Šanel je 1910.god. otvorila prvi modni butik

-Ustanovljen je i Međunarodni dan žena, 8.mart, 1910.godine na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu na predlog Klare Cetkin, velikog borca za ženska prava.

Sport postaje veoma popularan


Fudbal:
Fudbal je izmišljen u Engleskoj, tamo je 1863. god. osnovan prvi fudbalski savez, najstarije takmičenje na svetu je engleski FA kup iz 1872.god. FIFA ( Svetska fudbalska organizacija) je osnovana u Parizu 1904.godine. Početkom 20. veka ova igra širila se Evropom i većina zemalja je formirala svoje fudbalske saveze : Belgija ( 1885) , Čehoslovačka ( 1901) , Finska ( 1907 ) , Luksemburg (1908) , Norveška (1902) , Portugalija ( 1941) , Španija ( 1913) , Rumunija ( 1908) , Švedska (1904) i Švajcarska (1985).

Igra se brzo širila kako Evropom tako i celim svetom . Britanski vojnici , mornari , privrednici , inženjeri , nastavnici „izvozili su „ ovu igru širom sveta , kao što su radili sa kriketom i drugim sportovima. Način je bio isti .Uzeli bi loptu , počeli bi da igraju i zvali bi meštane da im se pridruže.


FIFA se 1914. godine, složila u priznavanju Olimpijskih igara kao amaterskog svetskog prvenstva u fudbalu i prihvatila se organizacije takmičenja, što je za posledicu imalo prvo interkontinentalno takmičenje; naime, na Olimpijskim igrama 1920. u belgijskom Antverpenu tamičila se i Fudbalska reprezentacija Egipta uz trinaest evropskih reprezentacija. Zlatnu medalju osvojio je domaćin Fudbalska reprezentacija Belgije.


Posle toga došlo je do višegodišnje dominacije Urugvaja, koji je osvojio titule na Olimpijskim igrama 1924. i 1928. Nakon Olimpijskih igra 1928. godine, FIFA je konačno odlučila da organizuje vlastito fudbalsko takmičenje nezavisno od Olimpijskih igara. Zbog toga što je već tada bio dvostruki svetski prvak (od 1924. FIFA je ušla u profesionalno razdoblje) i zbog obeležavanja stogodišnjice nezavisnosti države, FIFA je proglasila Urugvaj domaćinom prvoga svetskoga prvenstva.
1930. održano je prvo zvanično Svetsko prvenstvo u fudbalu u Urugvaju koje je trajalo od 13. do 30. jula. Isto tako zabeležen je najmanji broj gledalaca ovog šampionata ikad. Utakmici prvog kola između Perua i Rumunije prisustvovalo je samo 300 gledalaca! Na tom prvenstvu jugoslovenska (a zapravo srpska) reprezentacija osvojila je treće mesto.
mundial-de-uruguay-1930-1-728.jpg
Logo prvog zvaničnog svetskog prvenstva u fudbalu 1930.godine


6.marta 1902. godine osnovan je najtrofejni i najuspešniji klub sveta Real Madrid (proglašen klubom 20. veka od strane FIFA).Klub se isprva zvao Madrid FC, ali je klubu dozvoljeno da koristi naziv Real (kraljevski) nakon što je kralj Alfonso XIII klubu dao zvanični blagoslov u junu 1920.godine. Fudbalski klub Atletiko Madrid osnovan je 1903. godine , FC Chelsea osnovan je 1905.godine u Londonu, iste godine kada i argentinski klub Boca Juniors.Bajern Munich osnovan je 1900.godine, FC Valencia 1919.godine , dok je prvi klub osnovan u Beogradu bio BSK 1919.godine. Fudbalski klubovi Crvena Zvezda i Partizan osnovani su 1945.godine.


Košarka
Košarka (koju je izmislio Kanadjanin Džejms Nejsmit 1891.god.) 1912. uvodi prvi put „šuplje“ koševe. (Do tada koševi nisu bili šuplji , tako da je „zakucana“ lopta u njima bivala zarobljena.
Zbog toga je jedna osoba morala da se popne uz merdevine kako bi izvadila zaglavljenu loptu.)
Igra je počela da stiče opštu popularnost teh posle II svetskog rata, iako se već na olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine takmičila 21 nacija.

Tenis
Tenis je nastao od igre koja se zove „paume“ a umesto reketa koriste se rukavice.Veruje se da njegovi poreklo potiče iz Francuske , iz 14 veka. 1900. godine prvi put je održan čuveni Dejvis kup.

Osnivanje modernih Olimpijskih igara, zasluga su Pjera de Kubertena, prve moderne igre održane su u Atini 1896.god.

Olimpijske igre 1916. zbog rata nisu održane i Nacionalni stadion u Berlinu je umesto svetskih atleta ugostio mrtve i ranjene jer je sve vreme rata služio kao vojna bolnica. 1924. godine
Olimpijske igre održane održane su u Parizu , a 1936. u Berlinu, u nacističkoj Nemačkoj. Zanimljivo je da je na ovim igrama učestvovalo 775 takmičara, 667 muškaraca i 98 žena, iz 43 zemlje, što je bio najveći broj do tada.


1392892724_423640_60.jpg


Tehnika i graditeljstvo obeležavaju ulazak u 20. vek!

Katastrofa "nepotopivog " broda

RMS Titanik (poznat i kao SS Titanik) je bio drugi od tri putnička broda, koji su trebali dominirati prekookeanskim putničkim saobraćajem. Bio je vlasništvo kompanije Vajt Star Lajn , a izgrađen je na brodogradilištu Narland i Volf. Titanik je bio najveći putnički brod na svetu u to doba. U toku prvog putovanja, Titanik je udario o ledeni breg u nedelju, u 23:40 (brodsko vreme),14 aprila 1912. godine. Potonuo je dva sata i četrdeset minuta kasnije, u 02:20.

U tragediji je smrtno stradalo preko 1.500 ljudi, što je jedna od najvećih pomorskih katastrofa za vreme mira, te je tim i široko poznata. Titanik-pre-porinuca.jpgTitanik je koristio najnapredniju tehnologiju, dostupnu u to doba. Za Titanik-a se verovalo da je nepotopljiv. Bio je to veliku šok za ljude, jer je Titanik, uprkos naprednoj tehnologiji i iskusnoj posadi, na kraju ipak potonuo uz velika ljudska stradanja. Tačan broj žrtava je nepoznat zato što je kompletan spisak putnika i posade izgubljen.

Dva sata nakon što je Titanik potponuo, RMS Karpatija je došla na mesto nesreće i počela sa spasavanjem preživelih u toku nekoliko narednih časova. U 08:50 časova, Karpatija je zaplovila put Njujorka gde je pristigla 18. aprila 1912. godine.

Olupine broda su 1985 godine pronašli Žan Luis Mihel i Robert Balard. Zbog divjih lovaca na potonule brodove i čestog uzimanja predmeta, 18. juna 2004 vlade SAD, Kanade, Velike Britanije i Francuske dogovorile su se, da če se ostaci Titanika čuvati netaknuti i tu lokaciju zaštiti kao Muzej na otvorenom.
Likovi iz filma „Titanik“ iz 1997 .godine Džek Doson (Jack Dawson) i Rouz Bukater (Rose Bukater) skoro su potpuno izmišljeni likovi, sve do trenutka kada se posle pisanja scenarija saznaje da postoje pravi zapisi o putnicima sa Titanika. Tako se pronalazi muškarac koji nosi prezime Doson, ali se zvao Josif (Joseph Dawson).

Prvi istorijski let avionom

Avion braće Rajt nazvan jednostavno "flajer" u prevodu "letač", bio je napravljen od drveta, platna i zategnutih žica.
Primitivni benzinski motor je uz pomoć zupčanika i lanaca pozajmljenih od bicikla, okretao dve drvene elipse.Motor je bio postavljen levo od uzdužne ose letelice, dok je pilot ležao potrbuške na donjem krilu i istovrmeno predstavljao kontrateg motoru da bi se održala ravnoteža.
Snaga motora nije bila dovoljna za poletanje, pa se "flajer" delimično oslanjao na uticaj ceonog vetra koji je davao dodatni pogon.
Prvi, istorijski let trajao je 12 sekundi, a letelica je preletela 37 metara.Kasnije istoga dana održala se u vazduhu 59 sekundi, preletvši 260 metara.Uspeh je postignut zahvaljujuci konstrukcionim rešenjima koja su omogućila braći Rajt da kontrolišu avion u letu.Do njih su došli posle višegodišnjih eksperimenata sa vazdušnim jedrilicama .Malo ribarko mesto Kiti Hok, u severnoj Karolini, izabrano je zbog stalnog vetra, mekog peščanog tla i otvorenog prostora bez prepreka.
17.decembra 1903. "flajer" je poleteo četiri puta, a pri četvrtom pokušaju je ozbiljno oštećen.Međutim, braća Rajt su bila zadovoljna.Njihov koncept leta uz pomoć motora pokazao se ispravnim, a iz četiri pokušaja imali su dodatan uvid u probleme koje treba rešiti.
”Flajer“ je napušten, a braća su se vratila u svoju radionicu u Dejtonu, u Ohaju, iz koje su uskoro izašli novi, poboljšani modeli.
Orvil i Vilbur Rajt nisu bili jedini eksperimentatori koji su pokušavali da lete uz pomoc motora, ali su ostali zabeleženi u istoriji kao prvi kojima je to pošlo za rukom. Svega pedesetak godina kasnije, 1948. godine, americki pilot Èarls Jeger, probio je zvucni zid. Orvil Rajt je poživeo dovoljno dugo da bude svedok tog događaja.

amazingly_meaningful_photographs_taken_over_time_640_05.jpg

Zanimljivosti: Lažni pilot

Kako su avioni bili retkost a piloti veoma uvažavani početkom 20. veka, prava stvar je bila doći do intervjua sa nekim od njih. U želji za slavom mnogi su se lažno predstavljali i pričali o uspešnim letovima. Jedan od njih i Valas Tilingast. Lokalne novine su 1909. godine objavile su da je Tilingast napravio najmoderniju letelicu ikada, koja dostiže brzinu od 195 kilometara na čas i može da ponese tri putnika.
Navodno je uspeo da podigne avion i da je uprkos problemu sa motorom, koji je navodno leteo na 4.000 metara, sleteo bezbedno. Letelicu niko nikad nije video. Direktor Aero kluba Nove Engleske čitav poduhvat nazvao je fijaskom i istakao da Tilingast nikad nije seo u avion, a kamoli leteo njime.






Arheološka otkrića

Prokletstvo drevne grobnice
Jedno od najpoznatijih arheoloških otkrića, Tutankamonova grobnica, otkrivena je 4.novembra 1922. godine. Grobnica dečaka faraona pokrenula je lavinu popularnosti Egipta u ostatku sveta, posebno Tutankamonov posmrtni kovčeg i zlatna posmrtna maska.979128962472c5f4e3fb95457262624_orig.jpg
Istraživanja u Dolini kraljeva u to su doba bila završena, a dolina je smatrana mestom na kojem više nema šta da otkrije. Ipak jedan čovek ostao je uporan, uprkos godinama neuspeha i katastrofalnoj finansijskoj situaciji koja je pretila zatvaranjem istraživanja. Uveren da će pronaći grobnicu, Howard Carter nastavio je iskopavanja i uspeo pronaći grobnicu faraona o kojem se gotovo ništa nije znalo.
Nakon što je otvorio grobnicu čekalo ga je neverovatno iznaneđenje. Pronađeno je 6 zaprega, 4 ceremonijalna kreveta, 130 štapova te ogromna količina ogrlica i drugog nakita. No kada je stigao do pogrebne dvorane, Carter je ostao u šoku.
Pronašao je 4 škrinje, položene jedna unutar druge a unutar zadnje se nalazio kameni sarkofag s 3 antropoidna sarkofaga, takođe položena jedan unutar drugog. Poslednji je bio od čistog zlata, a unutar njega se nalazila faraonova mumija koja je na sebi nosila znamenitu zlatnu, a sve je to bilo u kovčegu od čistog zlata koji je imao preko 110 kg.
U celoj grobnici ukupno je pronađeno više od 3.500 predmeta, uglavnom od čistog zlata. Carter je pronašao jedinu grobnicu u Dolini kraljeva koja nije bila prethodno opljačkana.
Uz otvaranje grobnice veže se i legenda o Tutankamonovu prokletstvu. Već početkom 1922. godine lord Carnarvon, Carterov partner i glavni finansijer dobio je poruku od lorda Hamana, tada najpoznatijeg okultiste u Londonu u kojoj ga je upozorio da ne sme otvarati grobnicu. U poruci je pisalo: "Lord Carnarvon. Ne ići na grob. Opasnost. Pri nepoštovanju bolest. Nikad više zdrav. Smrt će vas zateći u Egiptu."
Carnarvon je poruku ignorirao i zaista pronašao smrt u Egiptu. Umro je od upale izazvane ubodom komaraca. Ukupno je 22 ljudi iz ekspedicije umrlo u kratkom razdoblju nakon otvaranja grobnice.
No Howard Carter umro je tek 17 godina kasnije u 64. godini života.
Otkriće Tutankamunove grobnice i danas se smatra jednim od najvažnijih događaja u istraživanju drevne egipatske kulture.

Početak hladnog rata

Hladni rat (1945-1991.) je sta­nje na­dme­ta­nja, na­pe­to­sti i su­ko­ba izme­đu ve­le­si­la ­(praćenih nji­ho­vim sa­te­li­ti­ma unu­tar in­te­re­snih sfe­ra sva­ke od ­njih), neprijateljski odnos koji je vladao između komunistčkih i nekomunističkih zemalja od kraja II svetskog rata do raspada SSR-a početkom 1990-ih. S jedne strane su bili Sovjetski Savez i njegovi saveznici, poznati kao „Istočni blok“. S druge strane su bili SAD i njegovi saveznici, poznati kao "Zapadni blok“. Taj se odnos zvao Hladni rat zato što nije bilo znatnijeg ratovanja između dve strane. Pojam je prvi upotrebio Bernard Baruch , savetnik američkog predsednika, tokom rasprave u američkom kongresu 1947.godine godine.

berlinski-zid.jpgcold-war.jpg

TELEVIZIJA - jedno od najvećih okrića u oblasti tehnike

John Logie Baird registrovao je svoj prvi patent 1923. godine, i to za izum koji je prikazivao sliku u osam linija. Godinama kasnije izum se počeo prodavati kao prvi televizijski set, a Baird ga je krstio imenom "televizor". Godine 1932. British Broadcasting Corp. (BBC) ostvario je prvi televizijski prenos na svetu . Danas su mišljena o televiziji pdeljena više nego što su to bila nekada. Dok jedni i dalje misle da je reč o savršenom edukacijskom i informacijskom sredstvu (moramo priznati da nam bez nje život ne bi bio isti ), drugi pak smatraju da je reč o civilizacijskom prokletstvu koje služi različitim interesima, pre svega političkim.

mich.jpeg



Istraživanje Sare Ivanović:


Dobre i loše strane 20. veka, od koga se mnogo očekivalo


U dvadesetom veku je došlo do velikih promena u načinu života ljudi, politici, ekonomiji, društvu, kulturi, nauci, tehnologiji, medicini... Izrazi kao što su genocid, ideologija, svetski rat i nuklearni rat u dvadesetom veku ulaze u opštu upotrebu. Vek u koji se ušlo sa konjima i jednostavnim automobilima završio se brzim vozovima i avionima, svemirskim brodovima i stanicama, genetskim inžinjeringom, stvaranjemdigitalnih baza podataka, stvaranjem virtuelnih svetova i ko zna čime još... Za svet je bilo pravo čudo kada je u oktobru 1957. godine, poleteo prvi Zemljin veštački satelit, Sputnjik 1. Ubrzo potom Luna 1 je 1959. godine bila prvi svemirski brod koji je napustio Zemljinu gravitaciju.
Ovaj razvoj je omogućila eksploatacija fosilnih goriva, koja su donela veliku energiju, kao i razvoj industrije, ali i zabrinutost zbog zagađenja životne sredine.
Tehnologija je odigrala ključnu ulogu u određivanju ishoda Drugog Svetskog rata. Mnogo toga se razvilo u međuratnim godinama 1920-1930. Posebno mesto ima elektronika koja se ubrzano razvijala u Drugom Svetskom ratu. Još pre rata neki elektronski uređaji su viđeni kao važan deo opreme. Radar je, na primer, u tom periodu imao izuzetnu vrednost.

Izumi koji su promenili način života i ponašanja mnogih ljudi:

Radio: Iako je ovakva tehnologija postojala i pre 20. veka, radio je kao uređaj za komunikaciju, osnovan 1920. godine. Radio se pokazao kao važna oprema za vreme rata, a danas nastavlja da igra glavnu ulogu u širenju informacija.
Semafor: Prvi semafor je postavljen u Londonu 1868. godine. Moderni električni semafor je američki izum. Prvi sa zelenim i crvenim svetlima je postavljen 1912. godine u Solt Lejk Sitiju, i izumeo ga je policajac Lester Vajer.
Prvi semafor sa sve tri boje napravljen je 1920. u Detroitu. Grad Ešvil poseduje najstariji semafor, koji je bio u upotrebi sve do 1982, kada je smešten u muzej. Prvi semafor u Srbiji je postavljen 4. novembra 1939. godine na raskrsnici ulica Kralja Aleksandra, Kralja Ferdinanda i Takovske.
Automobil: U 20. veku je revolucionarnu promenu izazvao automobil koji se pokreće benzinom ili naftom. Njegov izumitelj je Henri Ford. Automobil koji je postao dostupan većini ljudi bio je Ford model T. Uveden je u masovnu proizvodnju i uspešno se proizvodio sve do 1927.

Ajnštajnova teorija relativiteta:

Specijalna teorija relativnosti ili Ajnštajnova teorija relativiteta je fizička teorija koju je 1905. godine formulisao nemački fizičar Albert Ajnštajn. Te godine je u nemačkom naučnom časopisu Annalen der Physik izašao članak "O elektrodinamici pokretnih tela", u kojem su bile izložene ideje ove teorije, koja je svojom sadržinom sprovela svojevrsnu revoluciju u svetu fizike. Galilejev princip relativnosti, formulisan oko tri veka ranije, govorio je o tome da su sva kretanja relativna. On je sada dopunjen postulatom o konstantnosti brzine svetlosti u vakuumu za sve inercijalne posmatrače i obrazovao je osnovu jedne velike teorije koja je trebala da promeni dotadašnje shvatanje sveta.

Računar Kolos

Danas gotovo da nema kuće bez računara, ali malo ko zna da je njihova prvobitna namena bila špijunska i vojna. Računar Kolos (Colossus computer) je bila jedna od prvih mašina koju su koristili Britanci da bi razbijali nemačke šifre za vreme Drugog svetskog rata.

Kolos je projektovao inženjer Tomi Flauers u saradnji sa matematičarom Maksom u istraživačkom centru u mestu Dolis Hil, u Londonu. Za vreme Dugog svetskog rata pomoću njega su se proučavale nemačke ratne šifre. Najpoznatiji slučaj je dešifrovanje nemačke mašine za šifrovanje - Enigme.

Usavršavanje računara je bilo strateško pitanje od velikog značaja, pa je tako do kraja rata proizvedeno je čak 10 računara Kolos.

ATOMSKA BOMBA0552.atosmka bomba.jpg

Jedan od pronalazaka sa katastrofalnim posledicama bila je atomska bomba. Koliko bezumlja ima u tom inžinjeringu za ljudsko uništavanje i u ljudskoj spremnosti da ga koriste, govore i nazivi prvih (i srećom, za sada jedinih) dveju bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine. Prva atomska bomba, koja je pala na industrijski grad Hiroshima ujutro 6. augusta 1945. nazvana je „od milošte“ Mališan, a druga, koja je pala Nagasaki 9. augusta, nazvana je Debeljko. Ova katastrofa dovela je do japanske kapitulacije 15. augusta kojom je završen Drugi svjetski rat. Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je dva puta više umrlo od direktnih posljedica: radijacije, gladi, opekotina itd. Skoro 70 godina posle napada ljudi i dalje umiru od posljedica atomskih bombi jer je kod preživelih ustanovljen natprosečan broj obolelih od raka, visokog krvnog pritiska i drugih bolesti.

Atomske bombe na Hiroshimu i Nagasaki bile su prve i dosad jedine takve bombe koje su korišćene u ratu. Ta dva grada postali su važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.

Američki zvanični stav glasi da je do atomskog bombardovanja moralo doći jer bi posledice invazije na japanska ostrva uzela prevelike žrtve. Do tada je već oko 200.000 američkih vojnika poginulo samo u ratu sa Japanom. Japanske trupe su grčevito branile svaki pedalj zemlje sa svim mogućim sredstvima, civilne žrtve su se merile u stotinama hiljada, pa su Amerikanci hteli da izazovu japansku kapitulaciju.

Kritičari atomskog bombardovanja, međutim, tvrde da je Japan pokušavao dapregovara o kapitulaciji, ali da su ih Amerikanci ignorisali. Umesto toga, upotrebili su atomsko naoružanje najviše da bi prestrašili buduće neprijatelje, Sovjetski savez. Takođe se spekuliše da SAD nisu htele da veliki novac uložen u Menhetn projekat ode u nepovrat a da se novo oružje ne upotrebi i isproba.

Neki kritičari također tvrde da ni iz vojno-strateškog pogleda nije bilo razloga za upotrebu atomskih bombi. Velika bombardovanja i razaranja japanskih gradova su već bila uništila njihovu vojnu industriju i prehrambenu proizvodnju do te mere da su bili u kritičnom stanju pa Japanci više nisu ni mogli ratovati.

Jedan od kritičara upotrebe atomskog naoružanja bio je i Albert Einstein. On je ranije, pod strahom da bi nacisti mogli napraviti atomsku bombu, zajedno sa drugim istaknutim fizičarima potpisao pismo u kojem se zahteva od predsednika Ruzvelta da usavrši atomsko naoružanje. Kada je kasnije video pustoš i razaranje na mestu atomskih bombardovanja, predomislio se.

Najveće greške tehnologije u 20. veku


Brže, veće, više, jače, dalje... imperativi dvadesetog veka!


Potonuli Titanik, zapaljeni cepelin Hindenburg, most koji se sruši kada dune vetar i eksplozija u nuklearnoj elektrani "Lenjin" samo su neke od katastrofa koje su izazvale greške tehnologije.

Marfijev zakon je obeležio 20. vek, jer sve što je moglo da krene naopako, krenulo je. Napredna tehnologija ovog veka hvalila se velikim dostignućima, ali mnoga od njih na kraju su ponela odgovornost za smrt nedužnih.

-Prekookeanski brod Titanik, koji je prošao neslavno kada je 14. aprila 1912. udario u ledeni breg, opisan je kao brod koji ne može da potone. Kad je potonuo već na svojoj prvoj plovidbi, život je izgubilo više od 1.500 putnika i članova posade.

- LZ 129 Hindenburg je bio nemački putnički cepelin, najduži u svojoj klasi i najveća letelica po obimu. Cepelin je leteo od marta 1936. do maja 1937, kad je pri sletanju na mornaričku vazduhoplovnu bazu u Nju Džersiju potpuno izgoreo. Bio je to njegov prvi prekookeanski let, u kome je poginulo 36 osoba.

-Takoma Narrows, viseći most u američkoj državi Vašington, otvoren je za saobraćaj 1. jula 1940. kao treći najduži viseći most na svetu. Nakon četiri meseca, 7. novembra iste godine, most se pod uticajem jakog vetra uvrtao kao da je od plastelina, da bi se potom i srušio.

-Britanski “Havilland Comet”, komercijalni mlazni avion, doživeo je svoj debi 1952. Nakon prototipa napravljen je još 21 model, od kojih se sedam srušilo. Za prvi incident su nepravedno optuženi vremenski uslovi. Međutim, loše instalacije, opasni naponi na uglovima kvadratnih prozora i slične greške u dizajnu bili su pravi krivci.

-"Mariner 1", prvi američki svemirski brod, lansiran je 1962. da bi istražio Veneru. Nakon lansiranja ubrzo je skrenuo s kursa, zbog greške kompjuterskog programa. Greška je bila mala – pogrešan interpunkcijski znak u njenoj liniji koda, ali je posledica bila velika. Letelica je umesto na Veneri završila u Atlanskom okeanu.

Istraživanje Maje Ivanović:

Jedna od istaknutih osobina 20. veka bio je drastičan rast tehnologije. Istraživanje i praksa u naukama doveli su do napredovanja u oblasti komunikacije, inženjeringa, putovanja, medicine ali, nažalost, i rata.
Broj i vrsta kućnih aparata drastično su se povećali zbog dostignuća u tehnologiji, dostupnosti električne energije i povećanja bogatstva i slobodnog vremena. Osnovni uređaji koji su promrnili život mnogima su: mašina za pranje veša, frižideri, zamrzivači, sprave za vežbanje, usisivači, električne peći. Svi ti uređaji su nastali 1920. do 1950. godine.
Hiljade hemikalija su razvijene za industrijsku preradu i kućnu upotrebu. To donekle olakšava život ali i nepovratno zagađuje životnu sredinu.

Čovečanstvo je započelo istraživanje svemira i ljudi su načinili prve korake na Mesecu.
Jurij Gagarin je bio prvi čovek koji je otputovao u svemir 12. aprila 1961. godine, u svemirskoj letelici Vastok 1. Let je trajao 1 sat i 48 minuta.
1969. godine , Apolo 11 lansiran je na Mesec. Nil Armstrong je postao prva osoba sa Zemlje,koja je posetila Mesec.
Do kraja 20. veka bespilotne sonde su poslate na Mesec, Mars, Veneru, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun.
Svemirski teleskob Habl lansiran je 1990. godine, čime se znatno proširilo naše razumevanje univerzuma.

Masovni mediji, telekomunikacije i informacione tehnologije ( posebno računari i internet) su učinili znanje u svetu značajno dostupnim.
Napredak u medicinskoj tehnologiji je poboljšalo zdravlje mnogih ljudi. Međutim brz razvoj tehnologije je takođe omogućio da ratovanje donese nivoe uništenja, koji nikada ranije nisu zabeleženi. Samo u II svetskom ratu je poginulo preko 60. miliona ljudi,a nuklearno oružje je čovečanstvu donelo mogućnost da samo sebe uništi za kratko vreme.


MEDICINA
-Jedna od strašnih bolesti kao što je dečija paraliza stavljena je pod kontrolu otkrićem vakcine. Efikasne vakcine su razvijene i u cilju prevencije drugih ozbiljnih zaraznih bolesti: grip, tetanus, male boginje, zauške, rubeole ( nemačke boginje), velike boginje, hepatetis A i hepatetis B.
-Pojavile su se nove metode za lečenje raka, uključujući hemoterapiju i radioterapiju. Kao rezultat svega toga, kancer se često može izlečiti mada se može i ponovo pojaviti. Ovo je još uvek bolest koja odnosi mnoštvo ljudi.
- Razvoj humanog insulina 1920. godine je pomogao dijabetičarima i povećao im životni vek, do tri puta.
-Hirurgija je naročiro napredovala. Razvijene su nove metode za operaciju srca, uključujući ugradnju pejsmejkera i veštačkog srca.

Milica Pavlović:


PENICILIN
152188046.jpg
U semptebru 1928. Aleksandar Fleming izolovao čistu kulturu gljivice koja je identifikovana kao Penicillium notatum. Od tada pa nadalje istražuju se lekovite mogućnosti plesni i glivica. 1943. u Americi počinje i proizvodnja leka kojim su se lečile infekcije u američkoj vojsci. Do 1944. pripremljeno je oko 300 milijardi jedinica penicilina koje su stavljene na raspolaganje američkoj vojsci kao deo priprema za savezničko iskrcavanje na Normandiju.
Penicilin je igrao značajnu ulogu u smanjenju smrtnosti među ranjenicima u Drugom svetskom ratu. Bio je, međutim, veoma ograničeno dostupan, a trajnije postizanje terapijskih koncentracija je zahtevao učestalu primenu zbog njegovog kratkog vremena eliminacije. Proizvodnja penicilina nije bila dovoljna da podmiri rastuće potrebe, pa se ustanovila praksa prikupljanja urina pacijenata na terapiji; kako se penicilin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku, prikupljeni urin se koristio za njegovu izolaciju i ponovnu primenu. Sa završetkom rata, penicilin je postepeno postajao sve dostupniji, a u proizvodnju se uključio niz farmaceutskih kompanija u Evropi i drugde, mada je po količini proizvedenog leka prednjačio američki Fajzer. Studije koje su se bavile usavršavanjem postupka nastavljene su i tokom dobrog dela 50-tih.

Medicina u Prvom svetskom ratu
Flora Sandes portrait with medal.jpeg
Medicinska sestra Flora Sandes, dobrovoljac u srpskoj vojsci




iše od dvadeset miliona vojnika ranjeno je za vreme Prvog svetskog rata. Medicina je bila primorana da usavrši neke oblasti. Zbog
velikog broja invalida, razvila se rekonstruktivna hirurgija, a usavršena transfuzija krvi sačuvala je mnoge živote. Prvu transfuziju obavio je srpski lekar, Nikola Krstić, koji je davao transfuzije vojnicima na Solunskom frontu. Ono što je on tada otkrio bilo je od dalekosežnog značaja. Primetio je da kod različitih naroda nisu zastupljene iste krvne grupe kao kod nekih drugih. Znači, prva frekfenca potiče od njega, i to baš sa Solunskog fronta, jer je tu bilo vojnika iz raznih zemalja. To mu je bio dobar izvor za ispitivanje. Transfuzije su bile direktne, iz vene u venu bez prečišćavanja. Nije se znalo ni koliko se krvi uzima, a ni koja je količina dovoljna. Ipak i tako nesavršene, transfuzije su bile veoma značajne, jer je upravo na Solunskom frontu rođena teorija o nasleđivanju krvnih grupa. Postavio je imunolog Ludvig Hiršfald, koji je bio dobrovoljac u srpskoj vojsci.
Nove vrste naoružanja, surovi vremenski uslovi i veliki mrazevi, nanosili su teške telesne povrede vojnicima u prvom svetskom ratu, a pogotovu Srbima koji su u surovim uslovima prelazili albanske planine. To je je ubrzalo razvoj rekonstruktivne hirurgije. Međutim, za vreme Velikog rata često se primenjivale konzervativne metode. Zbog nepostojanja uslova za zbrinjavanje ranjenika i ipasavanje života vojnika i neophodnosti brzih intervencija, česta hirurška procedura bila je takozvana, amputaciona hirurgija.dserve.jpg

Izum koji je spasio mnoge živote, "Mali Kiri"

Iako su otkriveni 20 godina ranije, rendgenski zraci se prvi put masovno koriste tek u Velikom ratu. Najzaslužnija osoba za to, bila je nobelovka Marija Kiri. Za vreme Prvog svetskog rata, organizovala je poljske rendgenske stanice, kroz koje je prošlo više od tri miliona Francuza. Osmislila je i vozilo koje je služilo za radiografisanje. U "Malom Kiriju" kako su ga vojnici nazivali, sa ćerkom Irenom je obilazila frontove.

Veliki rat je i vreme velikih epidemija i infekcija, tako da su mnoge vakcine upravo tada nastale. Porasla je potreba za medicinskim sestrama, pa su posle kratkih obuka, brojne devojke bile osposobljene za rad. Velika uloga u ratu pripala je vojnim sanitetima, među kojima se posebno isticao srpski.

Mračne pojave u svetu medicine u prvoj polovini 20. veka

Dok se sa jedne strane lekari i drugi naučnici bore da spasavaju ljudske živote, postoje u istoriji i oni koji zloupotrebljavaju znanje i nauku. U prvoj polovini 20. veka po zlu se pročulo nekoliko njih.

Walter Friman
Walter Frimanje bio neurolog koji je diplomirao na Jejlu i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji. Iako svoje pohode nije započeo sa lošim namerama, Friman je postao jedan od najzloglasnijih doktora nakon što je izvršio preko 3500 lobotomija.

Dok se danas lobotomije retko koriste (zbog ogromnih kritika čak nije ni poznato da se igde više i koriste), Friman je u svoje vreme bio slavan jer je uspešno “lječio” pacijente. Međutim, Frimanove metode i nisu baš slavne; za lobotomski zahvat koristio je kuhinjski razbijač za led, a u jednom danu bez pomoći hirurga je znao izvesti i 20 lobotomija. Čak je dopuštao i medijima da posmatraju njegove zahvate, a jedan takav je završio sa smrću pacijenta, nakon što je razbijač leda ‘skliznuo’ u mozak. Verovali ili ne, Freemana nije omela smrt pacijenta, jer je nastavio sa svojom operacijom na njemu.

Carl Clauberg
Carl Clauberg je bio jedan od mnogih doktora koji su provodili eksperimente u nacističkim koncentracionim logorima, a posebno u Aušvicu. Postao je nacista 1933. godine, a 1942. godine, prišao je Hajnrihu Himleru i predložio eksperimente u vezi sa masovnom sterilizacijom žena. Himler je odobrio plan i dodelio Claubergu Blok broj 10 u logoru.

Clauberg je očajnički želeo pronaći jeftin i jednostavan način za sterilizaciju žena. Često je koristio kiselinu koju je ubrizgavao direktno u matericu. Oštećene jajnike je uklanjao iz žena, a zatim ih slao u Berlin za dalja istraživanja. Ponekad su pacijenti bili ubijeni kako bi se mogla vršiti obdukcija nad njima. Pretpostavlja se da je radio svoje bizarne eksperimente na oko 300 žena. Na kraju Clauberg je uhapšen, pušten, pa ponovno uhapšen, ali je umro prije suđenja.

Širo Išii
Širo Išii je bio japanski mikrobiolog i doktor. On je bio general-pukovnik Odeljenja 731, jedinice za biološki rat za vreme Drugog kinesko-japanskog rata. Uprkos tome što je bio poznat kao agresivan i sebičan, Išii je bio odličan u školi i zbog toga stacioniran u Prvoj vojnoj bolnici u Tokiju.
Godine 1942, Išii je počeo vršiti testove biološkog ratovanja uz pomoć bombi, vatrenog oružja, i drugih metoda. Testirao je bacile na kineskim ratnim zarobljenicima, kao i na civilima. Takođe je koristio svoja oružja i na bojnom polju. Išii je odgovoran za užasne smrti nekoliko desetina hiljada ljudi. On je takođe radio i druge bizarne eksperimente na ljudima kao što su prisilni pobačaj, simulacije srčanog udara, moždanog udara, hipotermije, smrzavanja…

Jozef Mengele
Nemački SS oficir i nacistički doktor, Jozef Mengele je verovatno najpoznatije ime na ovom popisu. Poznat kao “Anđeo Smrti” ili čak “Prelepi Đavo”, Mengele je bio glavni doktor zadužen za određivanje koji zatvorenici su mogli raditi kao prisilni radnici, a koji su bili previše slabi – i koji su trebali biti ubijeni.

Ne samo da je Mengele izabrao sudbinu milona ljudi, on je takođe bio naširoko poznat po svojim bizarnim ljudskim eksperimentima. U Aušvicu, Mengele je bio vrlo zainteresovan za učenje o nasljeđivanju gena, a često je radio eksperimente na identičnim blizanacima. Navodno bi uzimao po 10 blizanaca, uspavao ih, a zatim ih ubijao kloroformom i secirao kako bi uporedio tela. Takođe je uradio eksperiment sa dvije bliznakinje koje je zašio pomoću njihovih vena kako bi stvorio spojene blizance. Osim tih eksperimenata, on je također izvodio eksperiment kako promeniti boju očiju ubrizgavanjem pigmenta u dužicu, amputirao udove i pokušavao ih vratiti, kao i sterilizaciju žena.

Preuzeto sa: http://pixelizam.com/5-najgorih-zlih-doktora-u-istoriji/#ixzz3S8OncWou

DRUŠTVENE PROMENE
Početkom 20. veka diskriminacija na osnovu rase i pola je još postojala u društvu.
Borba za ravnopravnost za Afrikance u „belom društvu“ (Severna Amerika, Evropa i Južna Amerika) i dalje traje. Do kraja veka žene su dobile pravo kao i muškarci u mnogim delovima sveta. Nakon sticanja političkih prava u Sjedinjenim Američkim Državama i u većem delu Evrope, u prvoj polovini veka, žene su postajale sve više nezavisne, mada su i danas potlačene u nekim delovima sveta.
Na rasizam se danas gleda sa gađenjem, ali to još uvek ne znači da on ne postoji u skrivenim oblicima.

Oktobarska revolucija
Oktobarska revolucija, takođe poznata i kao Bolјševička ili Novembarska revolucija 1917. podignuta je u Rusiji nakon Februarske revolucije, a predvodili su je Vladimir Lenjin i bolјševici, zajedno sa menjševicima, levim socijalistima-revolucionarima i anarhistima. Ona je bila prva marksističko-komunistička revolucija u istoriji sveta.

Ruski radnici i obespravljeni seljaci predvođeni boljševicima verovali su da će krvava borba u kojoj su mnogi izginuli (bilo branići carevinu, bilo boreći se da je sruše) dovesti do savršenog društva ispunjenog opštom pravdom i jednakošću za sve. Nažalost, ubrzo su shvatili da je to bila utopija. Usledilo je teško doba novog totalitarizma poznatog pod nazivom staljinizam. Milioni Rusa izginuli su u Prvom i Drugom svetskom ratu i revoluciji, ali isto tako, masovno su stradali i u miru tokom političkih progona.

Istraživanje Marine Matejić:

NAUKA I TEHNOLOGIJA
Povećanje proizvodnje i izlazak iz krize omogućio je razvoj nauke, tehnike, umetnosti i sporta.
U nauci najveća otkrića bila su u fizici a istraživanje atoma omogućilo je nastanak atomske bombe. Najpoznatiji fizičari bili su: Maks Plank, Nils Bor, Albert Ajnštajn (koji je jedan od poznatijih) i mnogi drugi.
Napredak tehnologije doveo je do novih otkrića, kao što je najlon, i do njihove široke upotrebe, što je istovremeno olakšalo život i doprinelo zagađenju životne okoline. Takođe, putovanja su postala dostipna ljudima iz svih klasa.
Avioni se počinju koristiti za putnički saobraćaj a od kada je Henri Ford 1908. zaapočeo masovnu proizvodnju automobila modela T, automobil postaje deo kulture najpre u SAD, a zatim i u Evropi. Prvi modeli automobila pokretali su se na paru,benzin i električnu energiju.
U međratnom periodu automobili se proizvode u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj i drugim zemljama. 1937.godine u SAD-u je bilo 32 miliona automobila, a u Francuskoj oko 2,5 miliona.800px-1934_Ford_Coupe.jpg
Počinje da se izgrađuje i telefonska mreža, radio-aparati ulaze u široku upotrebu kao i usisivači. Televizija je bila u nastajanju, a sa olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine omogućen je prvi televizijski prenos.
U SAD je 1924. godine otvorena prva fabrika za proizvodnju duboku smrznute hrane a iste godine u Švedskoj je patentiran prvi frižider čiji je električni motor pokretao kompresor (Elektroluks). 1928. godine u SAD je "izmišljena" lepljiva traka, a iste godine je počela proizvodnja žvakaće gume. Godine 1931. sagradjena je najveća zgrada na svetu pod nazivom Empire State Bilding u Njujorku, visoka 331 metar sa antenom pa je visina nebodera povećana ns 449 metara. Jedan engleski inženjer patentirao je 1934. godine stubiće uz puteve, tzv. mačije oči, koji označavaju rubove puteva kako bi u magli ili noću bili vidljivi.

Slika zgrade u procesu izgradnje
Slika zgrade u procesu izgradnje


external image brs_0330.jpg?itok=LvqTWQyo













Propaganda, reklame i ispiranje mozga


Propaganda - izum koji je doneo promene u oblikovanju svesti modernog čoveka


Preuzeto sa: http://www.trablmejker.com/emisije.php?em=60&ep=2328

Sigurno ste nekada (a to je moralo biti baš ovih dana) pomislili kako je propaganda, kako god je nazvali, u ova moderna vremena postala sila sama za sebe. Ona kreira mišljenja, navike, stavove, vođe javnog mnjenja i njihove sledbenike, protivnike; ona, jednom rečju, ima ogroman i nezaustavljiv uticaj na živote svih nas, jer smo joj od najranijih godina života neprestano izloženi.9.jpg
Jedan interesantan podatak o značaju koji se propagandi u savremeno doba pridaje jeste taj da multinacionalne kompanije i svi drugi zainteresovani za oblikovanje javnog mnjenja spram sopstvenih želja i profita troše basnoslovne količine novca na istu tu propagandu, daleko više nego što ulažu u svoj proizvod, odnosno ono što treba da se nađe u svesti ljudi kao ogoljena slika tog proizvoda, bez šarene ambalaže i lako pamtljivih melodija.
Ako ste od onih kojima je cela ta priča fascinantna, morali ste se zapitati ko je prvi došao do ideje koje se danas smatraju nečim što je toliko ukorenjeno u svetu da se stiče utisak da je postojalo od samog početka čovečanstva? Svi su, naravno, čuli za Gebelsa i njegovu ”hiljadu puta ponovljenu laž koja postaje istina”. Ali, postojao je još neko, daleko uticajniji i važniji na današnji svet propagande.
Reč je o Edvardu Bernejsu, čoveku koji se danas s punim pravom smatra jednim od začetnika PR-a (”public relations”) i propagande. Navedeni pojmovi produkt su spajanja dve oblasti psihologije koje protokom vremena ni malo nisu izgubile na popularnosti (upravo je suprotno!), a to su ideje Gustava Le Bona i Vilfreda Trotera o psihologiji masa i psihoanalize. Kad smo kod toga, još jedan interesantan podatak u vezi sa Bernejsovom biografijom je taj da je on bio Frojdov sestrić. Ogromni potencijal koji nosi ovakva kombinacija Bernajs je iskoristio u pokušaju da manipuliše javnim mnjenjem upotrebom – nesvesnog.
History-Of-Signs-Blog.jpgSlično učenjima svog čuvenog ujaka, Bernejs je smatrao da je čovek u svojoj biti iracionalan i samim tim vrlo opasan, stoga se njime mora manipulisati. Ne samo čovekom kao individuom, nego čitavim društvom. Frojdove ideje je Bernejs učinio vrlo popularnim u Americi. Ono po čemu je tvorac propagande ipak najpoznatiji jeste upotreba psihologije i drugih društvenih nauka kako bi kreirao ubedljive kampanje. Smatrao je da, ako možemo da razumemo mehanizme i motive koji pokreću umove masa, onda možemo tim istim masama i upravljati, a da to masa ne mora ni da zna. Do određenog nivoa i do određenih granica, to je bilo itekako moguće, smatrao je Bernejs, pa i vrlo poželjno.
Evo jedne ilustracije Bernejsove propagande, koju ćete sigurno obilno prepoznati u današnjem marketingu. Tokom ’20-ih godina prošlog veka, kompanija ”Procter & Gamble” proizvodila je mrežice za kosu. Nevolja je bila u tome što je u to vreme ženska moda bila takva da je diktirala kratku kosu, a žene sa kratkom kosom nisu bile ciljna grupa ovog proizvoda. Videvši da joj prilike na tržištu i nisu baš naklonjene, pomenuta kompanija pozvala je Bernejsa u pomoć. Njegova kampanja podrazumevala je popularne i poznate žene koje u javnosti iskazuju svoje preferencije prema dugoj kosi u odnosu na kratku, a sanitarne inspekcije su upozorene na opasnosti koje duga kosa može imati u fabrikama hrane i restoranima. Ubrzo je donet zakon od strane vlade da zaposleni u ovim delatnostima moraju nositi mrežice za kosu na svojim radnim mestima.unit2_banner.jpg
Uprkos ovim prilično agresivnim intervencijama, Bernejsova kampanja brzo je pala u zaborav. Daleko poznatija je njegova kampanja za sapun nazvan ”Ivory”, proizvod iste kompanije kao i prethodni. Na njen zahtev, Bernejs je zaposlio zdravstvene saradnike kako bi ispitivali američke bolnice o tome da li im više odgovara beo, neparfemisan sapun (kao ”Ivory”) ili upadljivo šaren, namirisan (kao onaj koji je nudila konkurencija). Prednosti ”Ivory” sapuna sada su bile istaknute medicinskim autoritetom, što je sve vrlo brižljivo servirano javnosti. Pored toga, Bernejs je priredio i veliki broj specijalnih događaja u nameri da se ime ”Ivory” sapuna zapamti i pre nego što je dospelo do šire javnosti. Tako je ”Procter & Gamble” ogranizovao takmičenja u pravljenu skulptura od ovog sapuna, koje su ocenjivali istaknuti umetnici (opet pozivanje na autoritet), a u tim takmičenjima učestvovali su milioni dece širom zemlje. Organizovane su čak i trke minijaturnih čamaca napravljenih od sapuna u njujorškomCentral Parku.CK0029-01-72dpi.jpeg
Ipak, najkontroverznijom Bernajsovom kampanjom smatra se ona koju je proveo za duvansku kompaniju ”Lucky Strike” početkom ’30-ih. Naime, ”problem” je prosto bio taj što žene imaju averziju prema cigaretama u zelenom pakovanju, i to iz razloga što im se ne slaže sa odećom, a tad zelena boja baš i nije bila popularna. Najpre je pokušana da se promeni boja pakovanja, ali je kompanija ”American Tobacco” u čijem je vlasništvu ”Lucky Stike”, odbila taj zahtev kao preskup. To nije pokolebalo neustrašivog Bernajsa, koji je došao na ideju da ni manje ni više nego promeni čitavu žensku modu tog doba, kako bi se slagala uz dizajn paklice cigareta! Tako je krenula opsežna akcija pisanja i obraćanja modnim kreatorima, prodavnicama ženske odeće i zapaženim ženama u javnosti da propagiraju zelenu boju kao pravi hit te sezone. Balovi, umetničke izložbe i izlozi u buticima su naprosto vrištali zelenom bojom nakon Bernajsove intervencije. Rezultat? Zelena boja proglašena je apsolutnim hitom te sezone davne 1934. godine, a ”Lucky Strike” zadržao je svoje zeleno pakovanje, plus osvojio ogroman deo ženske klijentele.palmolive-soap-ad-1951.jpeg
Sve navedene intervencije dešavale su se u periodu od ’20-ih do ’40-ih godina prošlog veka. Sada smo već uveliko zakoračili u novi vek, novi milenijum. Sledeći put kad u svojoj omiljenoj prodavnici budete posezali za svojim omiljenim proizvodom, zapitajte se – da li je to stvarno vaš izbor ili neko, možda, vuče konce iz pozadine koje ne smo da ne možete da vidite, već vam tako nešto izgleda prilično nezamislivo.
”Svesna i pametna manipulacija upostavljenih navika i mišljenja masa je veoma bitan element demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmima društva postoje kao nevidljive vlade u čijim je rukama istinska upravljačka moć nad ovom zemljom… Mi smo vođeni, naši umovi su oblikovani, naši ukusi formirani, ideje usađene… i to od strane ljudi koje nikada nismo videli. (…) U skoro svakoj sferi naših svakodnevnih života, bilo da je reč o politici, poslu, društvenom okruženju ili etici, nama upravlja relativnomalibroj ljudi… koji razumeju mentalne procese i socijalne šablone po kojima funkcionišu mase.”

ISTRAŽIVANJE MARIE LAZIĆ:


VELIKA EKONOMSKA KRIZA

Velika ekonomska kriza ili Velika depresija je globalni ekonomski krah koji je počeo 1928. godine i trajao do 1939. Bio je to najduži i najoštriji sunovrat koji je ikada iskusio industrijalizovani Zapadni svet. Počela je u Sjedinjenim Državama padom berze 29.10. 1929. godine, na dan poznat kao Crni utorak, rezultovala drastičnim padom autputa, dramatičnim rastom nezaposlenosti i akutnom deflacijom. Ali, ni kulturno-sociološke posledice nisu bile ništa manje destruktivne, posebno u SAD, gde je Velika depresija po razornom uticaju na društvo na drugom mestu, odmah iza Građanskog rata.

Početak i snaga Velike depresije razlikuju se među državama. Depresija je posebno bila teška i duga u SAD i državama Evrope koje su došle do nezaposlenosti od 33 procenata. Najgora depresija koja se ikada dogodila prouzrokovana je padom tražnje, padom proizvodnje i ekonomskim šokovima koje je su primenjivale vlade, finansijskom panikom i jurišem na banke.

Mnogo je faktora odigralo značajnu ulogu u izazivanju krize, međutim, glavni razlog Velike depresije je kombinacija nejednake distribucije bogatstva i dohotka i intenzivirane berzanske špekulacije, koje su uzele maha tokom posmatranog predkriznog perioda. Loša ditribucija dohotka tokom dvadesetih godina postojala je na mnogim nivoima. Novac je distribuiran nejednako, između bogatih i srednje klase, između industrije i poljoprivrede u Sjedinjenim Državama, kao i između Sjedinjenih Država i Evrope. Postojanje neravnoteže koncentracije bogatstva stvorilo je nestabilnu ekonomiju. Preterane špekulacije krajem dvadesetih godina održavale su berzanski promet neprirodno visokim, ali su ultimativno vodile slomu berze. Ovi tržišni lomovi, kombinovavni sa ljubomornim čuvanjem bogatstva u okviru jedne uske geupe ljudi, uzrokovali su kolaps američke privrede koji se usled datih okolnosti vrlo lako prelio na Evropu, a odatle na ostatak sveta.

Treća decenija dvadesetog veka bila je era svetskog ekonomskog prosperiteta nakon razaranja Prvog svetskog rata. Napredak je naročito bio uočljiv u SAD, Brazilu i Argentini koji su počeli zauzimati sve značajnije pozicije u svetskim tokovima. Međutim, ovaj razvoj nije bio podjednako raspoređen na sve privredne subjekte i stanovništvo i ta ogromna neravnoteža je konačno morala dovesti do kraha.

Marina Matejić:


Prohibicija u Sjedinjenim Američkim Državama

pivo_i_prohibicija_med.jpeg
Jedan od ekonomskih potresa koji je prodrmao Ameriku, a donekle isvet bila je takozvana prohibicija u Sjedinjenim Državama (1920—1933). Prohibicia predstavlјa period u kome je Ustav SAD zabranjivao proizvodnju, transport i prodaju alkoholnih pića, ali taj zakon doprineo je pojavi i razvoju organizovanog kriminala, ne samo u Americi nego i šire. Mnogi krijumčari su se tada organizovali u kršenju zakona i tako se enormno obogatili ilegalnom proizvodnjom i trgovinom alkoholom.
Zanimljivo je bilo da je i sam zakon išao na ruku njegovim kršiocima. Prodaja, proizvodnja ili tr
ansport alkohola (uklјučujući uvoz i izvoz) namenjenog proizvodnji alkoholnih pića je bila zabranjena, ali konzumiranje i posedovanje alkohola nisu bili zabranjeni Ustavom; njih je zabranjivao Volstedov akt.
514_400x400_NoPeel.jpg

Iako je bila vrlo kontroverzna, prohibiciju su podržavale međusobno veoma različite grupe. Progresivci su verovali da će pobolјšati društvo, Kju-kluks-klan je čvrsto podržavao njeno strogo sprovođenje, a veliku podršku su davale i žene, južnjaci, stanovnici nerazvijenih oblasti, kao i Afroamerikanci.
Proizvodnja, prodaja i transport alkohola je bio zabranjen u SAD, ali nije bio zabranjen u okolnim zemlјama, pa su destilerije i pivare u Kanadi, Meksiku, i na Karibima cvetale, jer su njihove proizvode konzumirali Amerikanci koji bi dolazili u posetu. Osim toga, bio je raširen i ilegalni uvoz u SAD.
Čikago je postao poznat po nepoštovanju prohibicije. Mnogi od čuvenih čikaških gangstera, uklјučujući Al Kaponea i njegovog neprijatelјa Bagzija Morana, zaradili su milione dolara ilegalnom prodajom alkohola. Brojni drugi zločini, uklјučujući krađe i ubistva, su bili direktno povezani sa antiprohibicionim pokretom u Čikagu.


MARIA LAZIĆ:
BAUHAUS
BAUHAUS

Moderna arhitektura
Arhitektura 20.veka izrazila je vise nego bilo koja druga umetnos industrijski i tehnicki napredak medjunarodni karakter.
Osobenost novih stilova u arhitekturi su fukcionalnost gradjevine,upotreba gradjevinskih materijala,narocito celika i armiranog betona,kao i nove geometrijske forme.
Jedan od najznacajnijih predstavnika moderne arhitekture je Valter Gropijus,koji je projektovao cuvenu zgradu sa radionicama "Bauhus" u Desau.
Le Korbizije je stvarao moderne kuce koje nazvao "masine za stanovanje",a koje su morale dati sve sto ce porodica omoguciti dobar zivot.




Istraživanje Milice Pavlović:


Španski građanski rat

Španski građanski rat (1936 — 1939) je bio sukob u kome su se aktuelna Druga španska republika i levičarske grupe borile protiv pobune desničarskih fašista i nacionalista predvođenu generalisimusom Fransiskom Frankom, koji je u državnom udaru uspeo da svrgne republikansku vladu i uspostavi diktaturu. Ovaj sukob je bio rezultat kompleksnih političkih, ekonomskih i kulturnih podela između dve Španije, kako je to opisao poznati španski pisac i pesnik, Antonio Mačado.
Iako je rat trajao samo tri godine, politička situacija je već bila zategnuta i puna nasilja u prethodnih nekoliko godina, broj žrtava je bio ogroman. Mnoge od ovih žrtava, međutim, nisu bile rezultat borbenih dejstava, već posledica brutalnih masovnih pogubljenja koja su činile obe strane. Rat je počeo vojnim ustancima širom Španije i njenih kolonija, koji su bili praćeni republikanskim represalijama protiv onih koji su smatrani saveznicima pobunjenika: crkve. Činjeni su masakri nad katoličkim sveštenstvom, crkve i manastiri su bili spaljivani. Dvanaest biskupa, 283 kaluđerice, 2.365 kaluđera i 4.184 sveštenika je ubijeno. U osvitu rata, Frankov režim je inicirao temeljno čišćenje španskog društva od svega što je imalo veze s levičarskim partijama i uopšte svega što je bilo povezano s Drugom republikom, uključujući trgovačke sindikate i političke partije. Arhive su bile zaplenjene, izvođeni su pretresi kuća, a nepoželjni pojedinci su često zatvarani, proterivani u egzil, ili ubijani. Među ubijenima je i veliki španski pesnik Federiko Garsija Lorka.
Simpatizeri republikanaca su ovaj rat proglasili borbom između "tiranije i demokratije", ili "fašizma i slobode", i mnogo mladih idealista, među kojima je bilo i Srba (kao Žikica Jovanović Španac) je tridesetih godina 20. veka stupilo u internacionalne brigade smatrajući da je spasavanje Španske republike idealistički cilj te ere. Frankovi pobornici, međutim, videli su rat kao bitku između „crvenih hordi“ (komunizma i anarhizma) i "hrišćanske civilizacije". Ali ova dva suprotstavljena stava su neizbežno bila prevelika pojednostavljenja: obe strane su imale različite, i često konfliktne ideologije
u svojim redovima.

Istraživanje Dragane Matko

Zbog svega toga su Frankovi pobunjenici polako, ali sigurno širili teritoriju pod svojom kontrolom. Republikanska vlada je, s druge strane, pružala žestok otpor, delimično podržana od strane Internacionalnih brigada - dobrovoljaca iz stranih zemalja koji su iz ideoloških razloga došli braniti Republiku od fašizma. No, sve to nije bilo dovoljno da zaustavi smanjivanje republikanske teritorije. Godine 1938. je republikanskoj vladi poslednja nada bilo sve izglednije izbijanje II svetskog rata, koji bi Britaniju i Francusku naterao da Španiji pomogne kao savezniku protiv Njemačke i Italije. No, te su nade skršene s minhenskim sporazumom , pa je krajem 1938. godine došlo do kolapsa morala u republikanskim redovima. Početkom 1939. Frankove snage su osvojile glavno republikansko sedište u Kataloniji, što je Britance i Francuze nateralo da priznaju Frankovu vladu. U proleće 1939. se predao Madrid, a dan kasnije i poslednji republikanski garnizon na španskom tlu. Time je završen španski građanski rat. U tranziciji ka demokratiji posle Frankove smrti , provincija Madrid se izdvaja iz Nove Kastilje i postaje autonomna pokrajina.


220px-Но_Пасаран_Мадрид.JPG
Slogan otpora protiv fašizma u Španiji ." No pasaran"(Neće proći)
51kVQaZdKWL._SY344_BO1,204,203,200_.jpg
Anthony Beevor" Bitka za Španiju"
Turkey.jpg
Tokom Španskog građanskog rata iz aviona su bačene ćurke sa padobranima , od strane nacionalista



Istraživanje Irine Bjeljac:

Uzroci Drugog svetskog rata

Oko svih uzroka Drugog svetskog rata još uvek postoje sporovi, ali danas postoji gotovo apsolutni konsenzus istoričara i javnosti da je glavni uzročnik Drugog svetskog rata bio nemački nacizam. Ova ideologija uključivala je revanšizam za poraz u Prvom svetskom ratu, odbacivanje demokratije, rasizam, militarizam i ekspanzionizam. Uz nacističku Nemačku svrstali su se srodni militaristički i nacionalistički režim i u Italiji i Japanu, sklopivši takozvani Antikominterna pakt 1936, a zatim Trojni pakt 1940. Ovaj savez sklopljen je sa namerom uspostavljanja svetske dominacije, te dalekosežnog i radikalnog preuređenja svetskog poretka. Ovom paktu pristupile su i druge manje zemlje.
Sile Trojnog pakta vodile su kampanju protiv demokratije i protiv komunizma, i agresivnim aktima narušavale mir u svetu. Ostale velike sile u početku bile su popustljive usled nespremnosti za rat i neshvatanja dometa i razmera naci-fašističkog militarizma. Ovo je međutim dovelo samo do novih ekspanzionističkih zahteva sila Osovine i lokalnih ratova. Francuska i Velika Britanija shvatile su nemačku agresiju na Poljsku 1. septembra 1939. kao casus beli i ušle u rat protiv Nemačke. Napad na Poljsku smatra se neposrednim uzrokom izbijanja Drugog svetskog rata. Do kraja 1941. u rat su uvučene sve velike sile i većina ostalih zemalja.
external image 250px-Yalta_summit_1945_with_Churchill%2C_Roosevelt%2C_Stalin.jpg
external image avion_620x0.jpg












Nemačka, Italija i Japan su se u 19. veku relativno kasno profilisale kao moderne industrijske države, i tako su bitno zaostajale u stvaranju kolonijalnih carstava u odnosu na Veliku Britaniju i Francusku. Nemačka je u Prvom svetskom ratu poražena, i na temeljuVersajskog mirovnog ugovora ostala bez kolonija i tako dovedena u još inferiorniji položaj. Italija i Japan, iako na pobedničkoj strani, bili su bitno razočarani ratnim plenom.
Nacionalizam, koji je predstavljao dominantnu ideologiju Evrope 19. veka, pojačao je svoj uticaj u Istočnoj Evropi gde su na ruševinama tri stara carstva - Osmanskog, Austrougarskog i Ruskog - po proklamovanom principu prava na samoopredeljenje formirane nacionalne države. Nacionalizam se iskazivao i kao rasizam, koji je imao važnu ulogu u pogoršanju odnosa Japana i SAD.
Treći faktor, koji se iskristalisao tek nakon završetka Prvog svetskog rata, bio je slom predratnog ekonomskog poretka utemeljenog na slobodnoj trgovini. Većina država se nakon rata okrenula protekcionizmu i autarhiji, što je bilo plodno tle kako za međusobne sukobe, tako i za ekonomsku nestabilnost koja će se odraziti u Velikoj ekonomskoj krizi.
Novi faktor predstavljala je i pojava dveju ideologija -fašizma i komunizma -koje su, svaka na svoj način, predstavljale radikalnu alternativu posleratnom svetskom poretku i čije se međusobno suparništvo odražavalo i na međunarodnu politiku.
Izbijanje rata takođe je pospešio i duboki kulturni i psihološki šok izazvan opsegom i posledicama Prvog svetskog rata. Mnoge države, pogotovo one koje su se smatrale pobednicama, nastojale su da ponavljanje tako traumatičnog iskustva izbegnu insistiranjem na diplomatiji kao jedinom sredstvu rešavanja međunarodnih sporova, dok je u javnosti tih zemalja dominirao pacifizam i težnja za nereagovanjem na provokacije koje bi mogle da izazovu novi globalni sukob.

Početak bombardovanja Beograda 6.aprila 1941Bombardovanje-Beograda-u-Drugom-svetskom-ratu.jpg
Nemačka avijacija iznenada se pojavila nad Beogradom 6. aprila 1941. godine, u rano nedeljno jutro, i u talasima, uz zaglušujuću huku motora i jezivog zavijanja bombardovala je nezaštićeni grad i sejala smrt, požare i razaranja. Tako je počeo rat bez ultim.atuma i bez zvanične objave neprijateljstava.
U Narodnoj biblioteci izgorelo je izmedju 350.000-500.000 knjigaZnatan deo grada začas se našao u ruševinama, dimu i plamenu. Preplašeno stanovništvo napuštalo je grad u kojem je harao požar i život potpuno zamro. Broj poginulih nije utvrđen, ali je premašio nekoliko hiljada. Pričinjeva je velika materijalna šteta koja je iznosila osam milijardi predratnih dinara. Razrušeni su mnogi objekti i spomenici, među njima Narodna biblioteka koja je potpuno izgorela sa 350.000 knjiga i 500.000 svezaka, s velikim brojem starih rukopisa i unikata neprocenjive, kulturne i istorijske vrednosti.



Najmračnija pojava u 20. veku - holokaust

4085122m.jpg
Holokaust je naziv za sistematsko istreblјivanje Jevreja (u širem smislu i drugih naroda, prije svega Roma i Slovena) koje je za vreme Drugog svetskog rata sprovedeno u Evropi na teritoriji pod kontrolom nacističke Nemačke i njenih saveznika.
U Jasenovcu je ubijeno više od 700 000 Srba prema podacima agencije za slučaj Jasenovac.
U ratnomdnevniku Vrhovne komande Vermahta od 31. jula 1941. piše da je: Gering izdao nalog Hajnrihu da izvrši "sve potrebne pripreme za celokupno rešenje jevrejskog pitanja u Evropi". Ovim je započeto "konačno rešenje", odnosno, fizičko uništavanje evropskih Jevreja.
Iako je antisemitizam i eliminacija Jevreja iz društvenog života bili jedni od temelјa nacističke ideologije, i mada su Jevreji, prvo u samoj Nemačkoj, a potom u okupiranim i satelitskim zemlјama, bili izloženi različitim vrstama progona i pogroma (od kojih je najpoznatija Kristalna noć 1938.), fizička eliminacija Jevreja - tzv. Konačno rešenje jevrejskog pitanja - je kao službena politika nacističke Nemačke ustanovlјena tek početkom 1942. godine.
pnp290678.jpgHolokaust je imao različite forme, ali je najčešća i najzloglasnija bilo masovno hvatanje Jevreja i njihovo trpanje u vozove koji su ih dovozili do posebnih koncentracionih logora - tzv. logora smrti - u Nemačkoj, Austriji i Polјskoj. Deo njih - najčešće žene, deca i starci - je pri dolasku odmah likvidiran, dok je deo privremeno ostavlјen na životu kao robovska radna snaga. Metode likvidacije su postupno evoluirale u masovno gušenje u gasnim komorama, a leševi su se spalјivali u krematorijumima.
Ceo taj proces bio je u nadležnosti Adolfa Ajhmana.
Holokaust je iza sebe ostavio trajne posledice. Računa se da je u njemu ubijeno pet do šest miliona Jevreja, odnosno trećina svih Jevreja koji su pre rata živeli u svetu. Demografska slika u Evropi se bitno promijenila, pogotovo u Istočnoj i Srednjoj Evropi gde su jevrejske zajednice prestale da postoje. Najveći deo preživjelih je odlučio da emigrira u SAD, odnosno u Palestinu, gde je stvorena jevrejska nacionalna država zvana Izrael.YadVashem.jpg
Romi su druga grupa koja je takođe bila objekt genocida. Broj njihovih žrtava procenjuje se na 220.000 ili više (čak do 800.000), između četvrtine i polovine njihovog ukupnog broja u Evropi. Sa svim drugim grupama koje su sistemski istreblјivane, broj žrtava holokausta (u širem smislu reči, ne uklјučujući samo Jevreje) obično se procenjuje na devet do 11 miliona, iako neke procene idu i do 26 miliona.
Slično kao i prvi svetski rat, Holokaust je predstavlјao veliki šok za tadašnju zapadnu civilizaciju. Mnogi su se teško mirili s time da je ubijanje u takvom opsegu i s takvom brutalnošću i bezosećajnošću bilo moguće u 20. veku, pogotovo kada dolazi od strane tako napredne, prosvećene i civilizovane države kao što je Nemačka. Još se teže bilo pomiriti s činjenicom da su u svrhu tog projekta korišćena najmodernija dostignuća nauke i da su u projektovanju tog monstruoznog poduhvata učestvovali mnogi intelektualci.
Zato se Holokaust često opisuje kao jedinstveni događaj u svetskoj istoriji, odnosno odgovornost za njega se pripisuje ograničenom broju lјudi – najčešće samom Adolfu Hitleru i uskom krugu njegovih pristalica – i specifičnom spletu okolnosti za koje je malo verojatno da će se ikada ponoviti.
S druge strane, u poslednje vreme se sve više iznose teze da Holokaust ne bi bio moguć, barem ne u tako masovnom opsegu, da nacisti nisu uživali prećutnu ili otvorenu podršku nejevrejskog stanovništva, čak i u okupiranim zemlјama poput Polјske, motivisanu pohlepom i latentnim antisemitizmom.



Istrazivanje Nikoline Kljajić:


Najveći izumi dvadestog veka



Dvadeseti vek, u istoriji čovečanstva ostaće zabeležen kao vek najbržeg razvoja civilizavije, ali i njenog najvećeg nazadovanja. Sa jedne strane imamo preporod na mnogim poljima, od nauke, preko kulture i umetnosti do tehnologije, a sa druge milijarde ljudi koji su morali taj napredak platiti svojim životima. Kada se sve sabere, sasvim je na mestu zapitati se – da li je 20. vek zlatno ili najmračnije doba u istoriji ljudskog roda?

Možda ćemo na ovo pitanje lakše pronaći odgovor posmatrajući najveće izume 20. veka. A evo koji su..

Atomska energija
Svakako, atomskom energijom rešeno je pitanje iscrpljivanja fosilnih izvora energije, ali osim u humane svrhe, atomska energija već je korištena i u one ahumane.

external image nuclear.jpg
PC
Plus je, naravno, u tome što su računari omogućili da ceo orman informacija stavimo na hard disk veličine vekne hleba, ali sa druge strane mnoge opcije računara izmišljene da nam olakšaju život u nekim stvarima su nam ga olakšale previše. Toliko da je funkcionalnost mozga za određene mentalne radnje nestala…

external image trs.jpg
Avion
Ovom izumu zaista ne možemo naći mane.

external image leida-01.jpg

Automobil
Za razliku od aviona, automobili, iako su nam, takođe, pomogli da značajno skratimo vreme prelaska od startne do ciljne pozicije, imali su negativan uticaj na neke druge aspekte našeg života. Za početak, tu je zagađenje. A za kraj – globalno ulenjivanje i izuzetno nezdrav način života. Pešačenje, najzdraviji vid svakodnevne fizičke aktivnosti je eliminisano.

external image 0.384020001005388174_Ford_T_368x243.jpg
Rakete
Dok su o raketnom pogonu i njegovim dostignućima u korisne svrhe razmišljali još drevni Kinezi, koji su se ovim vatrenim gedžetima zabavljali pre nekih hiljadu i kusur godina, danas je upotreba raketa poprimila i neke malo ubojitije odlike.

external image image002.jpg
Podmornica

Još jedan od veoma značajnih izuma 20. veka koji je svoju namenu pronašao i u vodama masovnog sveljudskog istrebljenja.

external image podmornica.jpg
Antibiotici
Kada je Fleming 1928. godine pronašao penicilin, za vek vekova stalo se na kraj nekim od najsmrtonosnijih oboljenja koja su vekovima desetkovala ljudsku populaciju. Jedan od onih plemenitijih izuma kojima nemamo ništa prigovoriti, osim možda posrednog uvoda u svet farmako-mafije i sintetičkih droga…

Televizija
Uz internet, po našem mišljenju jedno od najubojitijih i najefikasnijih oružija napravljenih u 20. veku. Da, svakako, televizija jeste prozor u svet, ali pogled zavisi isključivo od zavesa koje se nalaze na tom prozoru i onoga ko ih navlači i razvlači.

external image medjimurskitv1.jpg

Internet
Sa jedne strane, internet je omogućio neverovatnu brzinu protoka informacija i njihovu dostupnost, ali sa druge ne možemo se, a ne zapitati o kvalitetu tih informacija i njihovoj pouzdanosti. Otuđenje je još jedan od razloga zbog kojeg smo čak i mi kao INTERNET MAGAZIN, ipak PROTIV interneta.

Radio
Pre televizije i interneta, a nakon štampe, radio je decenijama bio jedini vid masovne komunikacije i zamena za tradicionalno porodično ognjište, čiju je ulogu kasnije preuzela televizija. Iako je uloga radija sa pojavom televizije i interneta značajno minorizovana, treba imati na umu da je radio bio prvo sredstvo putem koga su se krajem Drugog Svetskog rata vesti širile sa jednog kraja sveta na drugi.

external image radio.jpg

Istraživanje Marie Lazić


Svemir
U prvoj polovini XX veka,reč Svemir se upotrebljava u smislu značenja reči celog prostorno-vremenskog kontinuuma u kojem egzistiramo zajedno sa svom energijom i materijom unutar njega. Pokušaji da se shvati sam smisao Svemira s najveće tačke gledišta su napravljeni u kosmologiji, nauci koja se razvila iz fizike astronomije. Tokom druge polovine XX veka razvoj opservacione kosmologije nazvane još i fizikalnom kosmologijom, je doveo do podjele u vezi s značenjem riječi Svemir između opservacionih i teoretskih kosmologa, gde su prethodni obično odbacili nadu za opserviranjem celog prostorno-vremenskog kontinuuma, dok su kasniji zadržali ovu nadu pokušavajući pronaći najrazumnije spekulacije za modeliranje cielog prostorno-vremenskog kontinuuma, usprkos ekstremnim poteškoćama u stvaranju slike bilo kojeg empirijskog ograničenja u ovim spekulacijama i riziku od svođenja na nivo metafizike..
Termini poznati Svemir, opservabilni Svemir i vidljivi Svemir se često koriste pri opisivanju diela Svemira kojeg možemo videti ili pak proučavati.Oni koji su uvereni u to da možemo opservirati cijeli kontinuum mogu koristiti izraz naš Svemir, odnoseći se djelimično samo na njegov poznati dio ljudskim bićima.

HITLEROVA OLIMIJPADA

Jedanaeste letnje olimpijske igre koje su održane u Berlinu i Četvrte zimske olimpijske igre u Garmišpartenkirhenu održane su u Nemačkoj 1936.godine. Prvi put je doneta baklja iz Olimpije da bi se zapalio olimpijski plamen u Berlinu.
Hitler je želeo da pokaže nadmoć arijevske rase i svoje ideologije.Uprkos propagandi i očekivanjima, zvezda igara nije bio Nemac, već Džesi Ovens, crni Amerikanac.On je osvojio zlato na 100 i 200 metara, i u štafeti 4 x 100 metara i skoku udalj. Hitler je napustio stadion kako ne bi morao da dodeli medalje crnom atletičaru.

external image Hitler-Olimpijada.jpg
Hitler na Olimpijadi.


external image 2_-_dzesi-ovens-300x409.jpg Amerikanac Džesi Ovens na Olimpijadi

MARIA LAZIC:




Da vojska zaista maršira na svom želucu, kako je govorio Napoleon, još jednom je potvrđeno u Prvom svetskom ratu. Iako je Austro-Ugarska vojska imali obilnije i bogatije obroke, srpski vojnik se zahvaljujući tainu hranio zdravije. Zato je bio spretniji i pokretljiviji od neprijatelja.

I sit i siguran! To je Tain značio za srpskog vojnika. TAIN je specifična mešavina raženog i belog brašna, mogla je da traje dugo i da daje snagu i gipkost u borbi. Reč tain je turskog porekla i znači sledovanje, objašnjava Dimitrije Vujadinović, autor projekta "Hleb u Velikom ratu".

"Naša vojska je odmah posle tursko-srpskih ratova – počela da proizvodi tain, vojni hleb. On je bio zdrav i hranljiv. Njegovi sastojci su: 70 odsto raženog brašna, 30 odsto belog brašna i sve se to zamesi, ne sa kvascem već starim i očvrslim, suvim – već kvasnim testom, koje se zove komin."
Na početku rata Srbija je mogla da prehrani i civile i vojsku, koja je imala određeno sledovanje.
"Sledovanje vojnika je bilo 800 grama hleba. Nesporno je da je taj hleb, koji je konzumirao vojnik u Prvom svetskom ratu, obezbeđivao dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke", objašnjava Boško Tešanović, profesor agronomije.
Priča se da je uspehu srpske vojske u Cerskoj bici doprinela i specifična ishrana: tain u kombinaciji sa jačim, slanijim sirom (punim belančevina koje doprinose pokretljivosti), uz luk, papriku i pasulj (obiluju insulinom).
Tada su i suve šljive podeljene vojnicima, pošto je u Gornjem Milanovcu ostala velika količina šljiva, čiji su izvoz sprečili Austrougari. Energetska vrednost suvog voća je visoka, a hleb sa suvim šljivama se i danas nalazi na meniju vojske u vanrednim uslovima.
Vojnik koji se tako hrani – nije trom, lakše se kreće i ima energiju za brdovit teren. Za razliku od austrougarskih vojnika koji su imali bolju i obilniju ali ne i zdraviju ishranu.

Umešen i pečen 1912. jedan tain i danas opstaje i čuva se u pirotskom muzeju. Bio je prvo sledovanje Alekse Zdravkovića iz Pirota, koga je majka zavetovala još kada je krenuo u balkanske ratove da prvo sledovanje hleba, odnosno taina, sačuva i da će ga taj tain čuvati od kuršuma.
Aleksa je prošao balkanske ratove, vojevao je u Prvom svetskom ratu i vratio se okićen brojnim oredenjem i sačuvanim tainom.
Priča o čudesnom Aleksinom hlebu širila se među vojnicima, naročito posle bitke kod Bitolja, kada je metak namenjen Aleksi pogodio njegovu čuturicu. Aleksa nije dobio ni ogrebotinu, ali jeste brojne ponude da proda tain, čak i od savezničkih vojnika.
Činjenica da je obavezni deo uniforme bila upravo torbica za hleb, svedoči o tome da je tain zaista bio svetinja za vojnike.





external image tain-vojnicki-hleb.jpg

Tain-vojnicki hleb Alekse Zdravkovica iz 1912.god.


Prvi svetski rat je doprineo industrijskoj revoluciji pa se fabrike brzo orijentisu na masivnu proizvodnju novog naoruzanja za vojsku na frontovima.
Mali sporovi pre rata su korisceni kao probe pred ono sto je usledilo u Prvom svetskom ratu.
To su pre svega:mitraljezi,podmornice,tenkovi,bojni otrovi,bacaci plamena.
Broj zrtava se povecavao a prednost u ratu je imala ona strana koja je vise koristila moc tehnologije.

Mitraljezi

Mitraljezi su oruzja koja su pravljena za masovna ubijanja.
Za razliku od obicnih naoruzanja koje je moglo da ispaljuje po jedan metak u trenutku i ciji je domet bio oko 1500 m,mitraljezi su mogli da ispaljuju 500 metaka u minutu u krugu.Mitraljezi su unistili svaku mogucnost pojedinacnog herojstva u bitkama.


external image 84576.jpg





Podmornice

Na pocetku Prvog svetskog rata,udarnu snagu na morima su predstavljali ogromni brodovi.Britanci su ubrzo uspeli da blokiraju sve nemacke luke,kako Nemci ne bi dobijali svoje zalihe namirnica.
Da bi se izvukli iz ove situacije,Nemci su shvatili prednost podmornica i poceli su da ih masovnije koriste i prave kako bi probijali britanske blokade.
Prve podmornice u ratu ubacuju 1915 god.
Bile su 5-6 m dugackei nosile su 4 torpeda. Podmornice su postale odlicno ofazivno oruzje u ratu.




Podmornice u Prvom svetskom ratu
Podmornice u Prvom svetskom ratu




Bacaci plamena
Kada su vojnici poceli da uspesno prelaze niciju zemlju na frontovima i ulaze u neprijateljske rovove,shvatili su da im treba novo oruzje.
Razvijeni su bacaci plamena ,kratkog dometa koji su u naletima izbacivali zapaljivu smesu gasa i ulja.
Bili su prenosivi,i vojnici su kolicine ove smese nosili na ledjima.Bacaci plamena mogli su da spale sve zivo u rovovima.
Nakon sto su Nemci uveli ovo oruzje u rat skoro svaka zaracena zemlja napravila je svoju verziju bacaca plamena.


Bacaci plamena
Bacaci plamena



Tenkovi
Jos 1907.god.nekoliko inzenjera je razvilo prvi prototip tenka.Ali tek 1915.god.Britanci krecu sa masovom proizvodnjom prvog tenka MARK 1,poznatijeg medju vojnicima kao "Veliki Vili",ulazi na boljno polje 15.septembra 1916.god.
Oko 6 metara dug i 28 tona tezak,tenk je zahtevao posadu od 8 clanova da manevrisu njime.Od 32 tenka koji su krenuli u borbu,9 ih je stiglo do cilja i uspelo da zarobi 300 nemackih vojnika i zauzme selo Flers u Flandriji.




Tenk iz Prvog svetskog rata
Tenk iz Prvog svetskog rata


Marina Matejic:




Istrazivanje Marije Djurovic:
Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. U njemu je ucestvovala vecina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza. Saveznika (okupljenih oko Trojne Atante) i Centralnih sila. Vise od 70 miliona ljudi je bilo pod oruzjem, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano u jedan od najvecih ratova u istoriji. Posledice rata su bile da je ubijeno vise od 15, miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne ucesnice rata pretrpele su i ogromna razarenja drzava i privreda. Prvi svetski rat poznat je i pod imenima Veliki rat i Svetski rat (do izbijanja Drugog svetskog rata ).
Prvi svetski rat su vodila dva velika saveza: Sile Antante su na pocetku cinile Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija i Francuska i njihove pridruzene teritorije i protektorati. Brojne druge drzave su se pridruzile silama Atante, od kojih su najvaznije bile Italija, koja se pridruzila aprila 1915, i Sjedinjene Americke Drzave, koje su u rat stupile aprila 1917. Centralne su pre pocetka rata cinile Nemacka, Austrougarska i Italija, koja je zbog londonskog ugovora od 26. aprila 1915. godine, kojim je za Italiju predvidjen deo Dalmacije, Istra, Gorica, Kvarnerska ostrva i Dodokanezi, pristupila silama Atante. Osmansko carstvo se pridruzilo Centralnim silama oktobra 1914, a godinu dana kasnije to je uradila i Bugarska. Do zavrsetka rata, od evropskih zemalja Holandija, Svajcarska, Spanija i skandinavske drzave su ostale zvanicno neutralne.
Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika ustougarskog prestola, nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip, Srbin iz Bosne, koja je tada bila deo Austrougarske. Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz saveznistva koja su pokrenula lancanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veci deo Evrope se nasao ratu.

Drugi svetski rat je trajao od 1939. do 1945. godine. U njemu je ucestvovala vecina tadasnjih drzava, ukljucujuci i sve velike sile, koje su osnovale dva suprotstavljena vojna saveza: sile Osovine, na celu sa Nemackom i Saveznici, na celu sa SSSR, Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD. Po broju drzava, odnosno ljudi koji su u njemu ucestvovali, te broju ljudskih zrtava i stepenu materijalnog razaranja, Drugi svetski rat predstavlja najveci oruzani sukob u istoriji covecanstva. Drugi svetski rat je bio najveci rat u ljudskoj istoriji, sa vise od 100 miliona ljudi koji su sluzili u vojsci 30 razlicitih drzava. U vidu totalnog rata, vodece zemlje ucesnice su stavile sve svoje ekonomske, industrijske i naucne mogucnosti u sluzbu ratnih napora, brisuci razlike izmedju vojnih i civilnih izvora. Rat su obelezile masovne smrti civila, ukljucujuci i holokaust i jedini primer upotrebe nuklearnog oruzja u ratu, sto je za posledicu imalo smrt od 50 do 75 miliona osoba. Taj broj stavlja Drugi svetski rat u najsmrtonosniji rat u ljudskoj istoriji.
Japanska imperija je dominirala Istocnom Azijom i vec je bila u ratu sa Kinom od 1937, ali se obicno smatra da je Drugi svetski rat poceo 1. septembra 1939. Nemackom invazijom na Poljsku i potonjom Britanskom i Francuskom objavom rata Nemackoj. Od kraja 1939. do pocetka 1941. nizom pohoda i sporazuma, Nemacka je sklopila savez sa Italijom, pokorivsi ili potcinivsi veliki deo kontinentalne Evrope. Nakon sporazuma Ribentrop-Molotov, Nemacka i Sovjetski Savez su podelile i pripojile sebi teritorije svojih evropskih suseda, ukljucujuci i Poljsku. Ujedinjeno Kraljevstvo i druge clanice bojistima Severne Afrike i Atlantskog okeana. U junu 1941. evropske clanice sila Osovine su pokrenule invaziju na Sovjetski Savez i tako otvorile najvece kopneno bojiste u istoriji, koje je vezalo najveci deo osovinskih snaga do kraja rata. U decembru 1941. Japan se pridruzio osovinama, napavsi SAD i Evropske posede u Tihom okeanu i brzo pokorivsi zapadni deo Pacifika.



Istrazivanje Marije Djurovic:

Najveci izumi dvadesetog veka:

Dvadeseti vek, u istoriji covecanstva ostace zabelezen kao vek najbrzeg razvoja civilizacije, ali i njenog najveceg nazadovanja. Sa jedne strane imamo preporod na mnogim na mnogim poljima, od nauke, preko kulture, i umetnosti do tehnologije, a sa druge milijarde ljudi koji su morali taj napredak platiti svojim zivotima. Kada se sve sabere, sasvim je na mestu zapitati se - da li je 20. vek zlatno ili najmracnije doba u istoriji ljudskog roda?
images_(4).jpg

Avion je konstruisan 1903. Upotrebljen je prvo u vojne svrhe, za ratna razaranja 1914, a prva redovna linija je otvorena je tek nakon Prvog svetskog rata 25. avgusta 1919.

Atomska energija bila je epohalno resenje problema iscrpljivanja fosilnih izvora energije, ali pre upotrebe u humane svrhe atomska energija vec je koriscena u one dekstruktivne - bacena je atomska bomba na Hirosimu i Nagasaki 1945.

files.jpg

Rakete sta god da im je bila namena danas imaju prevashodno funkciji unistavanja.

images_(2).jpg

Proucavanje bakterija
Disciplina biologije koja se bavi proucavanjem bakterija, organizama koji se ne mogu videti golim okom, pocela je da se razvija tokom 20. veka, a objedinjuje biologiju i inzenjerske nauke. Vrse se eksperimenti kako bi se stvorile bakterije koje ce eksplodiranjem u sudaru sa virusima unistavati patogena tela.

Svatska globalna mreza
Imenica koja se cesce koristi za ovaj izum je - veb (web). Izumitelji su Englez ser Tim Berners Li i Belgijanac Robert Kaj, naucnici Cerna. Mnogi veb pogresno dozivljavaju kao sinonim za internet. Veb je, u stvari, samo jedna od usluga virtuelnog sveta interneta.

Tranzistor
U laboratoriji Aleksandra Bela - trojac: Vilijam Sokli, Dzon Bardin i Valter Bretejn, u godinama posle Drugog svetskog rata, intezivno su radili na poluprovodnicima i tranzistorskom efektu. Za pronalazak bipolarnog tranzistora i poluprovodnika 1956. nagradjeni su Nobelovom nagradom.

Sijalica
Pre Tomasa Edisona na desetine naucnika je radilo na pronalasku predmeta koji ce emitovati svetlost. Pocetkom 19. veka Hamfri Dejv je proizveo prvo svetlo od usijanog tela tako sto je zagrevao komad platine. Pronalazak sijalice pripisuje se Edisonu koji je otkupio i pospesio patent istrazivaca Henrija Vudvorda i Metjua Evansa.

Antibiotik
Tek u 20.veku covecanstvo je dobilo priliku da bolje zastiti svoje zdravlje. Zahvaljujuci istrazivanjima Francuza Ernesta Disena, doktora sa Kostarike Pikada Tvajta, Skota Aleksandra Fleminga koji je 1928. pronasao penicilin, i naposletku Australijanca Hauarda Florija, covecanstvo je pocelo da se leci - antibioticima.